Kako bih počeo sad…

Posle godinu i po dana ne pisanja, ne zato što nisam želeo ili nisam stizao, jednostavno mislim da svakom u životu dođe do nekog zasićenja, što mi se čini da je normalno ako nisi mašina koja radi pod pritiskom nadređenih. Jednostavno mi je trebala pauza, kako ne bih dosadio ni sebi ni vama 🙂

Mnogo je inspiracije bilo u poslednjih 5 godina od kako postoji ovaj portal. Puno tema, nedoumica, razmisljanja i analiziranja je proslo kroz ove rubrike. Nekome sam pomogao, nekome ne, nekoga sam zbunio ili razbistrio, uglavnom pisao sam iz srca, znatizelje i potrebe. Cilj nije bila zarada cilj je bio napraviti nešto drugačije i prihvatljivije zdravom razumu.

Kako starim i sazrevam, tako sazreva i ovaj portal. Ne bih smeo da se vratim na svoj prvi post 🙂 verovatno bih se razocarao i nasmejao kako sam pisao, ali ne želim da brišem istoriju i skromne početke i faze učenja. Nalazio sam puno svojih postova kopiranih na drugim portalima. Nervirao sam se u početku, ali mi je jedan pametan čovek rekao, da je to dobro i da to vredi čim ga ljudi sheruju, kaže nemoj se opterećivati prave stvari uvek isplivaju na kraju. Tako je nekako i bilo, mnogi od tih portala su se pogasili, verovatno videvši da ovde nema velikog profita, samo strast!

Ova izolacija zbog Korona Virusa me je navela na mnogo razmišljanja, predpostavljam kao i sve vas. Kako živimo, kako se krećemo, da li smo zdravi, kakav imunitet imamo, gde smo pogrešili, koliko volimo i mrzimo, šta su sitnice a šta je suština života. Uvek sam težio tome da živim skromno, srećno i punim plućima, da prenosim na vas svoja iskustva kroz fizičku aktivnost, zdrav život i ishranu. To pričam i svojim klijetima. Sve je postalo Instant i Mainstream, teško je ostati pribran, staložen i razuman. Mislimo da živimo brzo, a nismo nikad sporiji od kad postoji čovek (samo uključite pedometar na vašem telefonu na dnevnom nivou i videćete, 10k koraka je minimum potreba). Količina i brzina nepotrebnih informacija koje dobijamo nas samo zbunjuje i opterećuje (tokom dana ljudski mozak obradi oko 34 gigabajta informacija). On ne može da procesuira sve što primi, a samim tim nam je i koncentracija 0, posebno kod dece. Ako nas ova situacija malo ne zamisli možda nećemo imati druge prilike. Nisam pesimista, ali niko nam ne može pomoći ako to ne želimo sami sebi!

Biću zadovoljan ako vas je ovaj današnji post bar malo mentalno očistio, zapitao, zaintrigirao i dozvao pameti. Sve kreće od mentalnog stanja organizma, kroz fizičku aktivnost, odlazak u prirodu, na suncu, među drvećem, pored reka, jezera, mora… sve su to punjači naših baterija koje nemaju zamenu, mi smo zaduženi za njih! (nisam Life Coach) samo razmišljam glasno.

OSTANITE ZDRAVO I DRUŽIMO SE KROZ NEKE NOVE TEME USKORO!