Nadbubrezna zlezda stimulisana nekom aktivnoscu koja izaziva stres dovodi do lucenja adrenalina. Nekim ljudima u tim situacijama dovodi do osecaja uzivanja i osecaja da zive zivot punim plucima, a nekima do osecaja straha i neprijatnosti. Zajedno sa kortizolom koji se isto luci u nadbubreznoj zlezdi, ovi hormoni se isto zovu i stresni hormoni. Adrenalin takodje deluje na jetru i izaziva povecano oslobadjanje glukoze u krvi koja povecava energetsku spremnost naseg organizma.

Adrenalinski sportovi dovode do lucenja dopamina koji se takodje luce i tokom seksa, uzimanja alkohola ili psihoaktivnih supstanci. U kombinaciji sa adrenalinom dopamin dovdi do toga da se ljudi u ekstremnim situacijama nekotrolisano smeju ili vriste.

Psiholozi govore da je nekim ljudima ovakav vid aktivnosti sa puno rizika i savladavanja svojih strahova neki vid terapije. Ovakvi ljudi obozavaju mesavinu osecanja straha i uzbudjenja.

Pojacano lucenje adrenalina dovodi do suzavanja krvnih sudova, povecanog broja otkucaja srca, povecanje pritiska krvi na krvne sudove i niz drugih fizioloskih promena kako bi se organizam izborio protiv novonastalog stresa.

Adrenalinski zavisnici su uglavnom ljudi zavisni od ekstremnih sportova (paraglajding, skijanje, skakanje padobranom, alpinizam i drugi), naravno adrenalin se luci i u drugim sportovima i drugim situacijama. To su hiperaktivni ljudi koji su u stalnoj potrazi za novim izazovima koji ce povecati ili zadovoljiti dovoljnu dozu adrenalina u organizmu. Najveci strah kod ovih ljudi je DOSADA.

Cesto izlaganje stresogenim situacijama dovodi do ADRENALINSKE INSUFIJENCIJE tj smanjene funkcije nadbubreznih zlezda sto uzrokuje smanjeno lucenje adrenalina. Simptomi: nesanica, hipoglikemija, vrtoglavica, umor, slaba koncentracija, ceste prehlade. Za uspostavljanje normalnog lucenja adrenalina potrebno je: dovoljan i kvalitetan san, meditacija, zdravi obroci, izbegavanje nikotina i alkohola, pametan trenig.

Direktor Googla Alen Justas je u strogoj tajnosti, samo 2 godine nakon sto je Felix Baumgartner skocio sa visine od 39km, skocio sa 42km i oborio rekord u slobodnom padu probivsi zvucni zid. To govori o granicama ili ne, adrenalinske zavisnosti.

Probijanjem sopstvenih granica naravno mozete upoznati sebe nauciti mnoge stvari postati bolja osoba ali nekad ako se nema granica i kontrola posledice mogu biti kobne pa cak i sa smrtnim ishodom. Svedoci smo da zarad mediske paznje i lajkova mnogi su zavrsili svoje zivote tuzno, padanjem sa litica ili drugim nezgodama. Zato pamet u glavu i adrenalin moze biti najzdraviji oblik terapije u ova luda vremena samo ako se izaziva na pravi nacin.