Blog Archives

KOLIKO SE KREĆEMO TAKO I IZGLEDAMO

Kretanje je osnovna fizička aktivnost koju svaki zivi organizam a posebno čovek upražnjava svakodnevno. Mislimo da brzo živimo, vremenski da, ali sa fizičkog aspekta to nije bilo nikad manje. Današnja tema će biti vezana za razbijanje zablude o tome kako brzo živimo a nikad gojazniji nismo bili.

Naši preci, počevši od čoveka iz kamenog doba koji je ceo dan jurio da ulovi svoj obrok, do nekih naših baka i deka koji i dan danas provode ceo dan obrađujući zemlju i gajeći stoku, potroše neverovatan broj kalorija radeći teške fizičke poslove. Nije ni čudo što se doručak na selu od jaja, kajmaka, uštipaka i slanine koji može da sadrži i do 2000 Kcal, uz takav dnevni fizički napor sagori i do narednog obroka (danas je 2000 kcal dnevni preporučeni unos kalorija kod odrasle muške osobe koja hoće da izgubi kilograme), pa vi uporedite!

Dokaz da slabo kretanje, stalno sedenje (na poslu, u autu, na kafi, kod frizera…) dovodi do toga da je naš metabolizam veoma spor. Mišići su neaktivni, slabi,  ne mogu da sagore dovoljan broj kalorija, metabolizam je spor, unosi se puno hrane a ne sagoreva se dovaljno kako bi kaloriski dnevni unos sa potrošnjom bio izjednačen i samim tim držali telesnu težinu u granicama normale.

Posebno primećujem da je postalno veoma popularno trčati maratone, polumaratone, 10k, 5k itd… Ja to podržavam i to je odlična motivacija za ljude da se bave fizičkom aktivnošću, ali čini mi se da se većina tih manifestacija svodi na kačenje medalja i diploma na društvenim mrežama. Ako 2 puta godišnje istračiš npr neki 10km maraton a pritom si na njega došao kolima i posle njega pojeo 2 hamburgera i popio 5 piva onda to nema nikakvog smisla, sem što si dobio puno lajkova na instagramu kačeći medalju.

Sve je u dnevnoj potrošnji kalorija i kretanju. Danas pametni telefoni i satovi imaju u sebi već ugrađen pedometar koji vam beleži broj koraka, tako na lak način možete da pratite distancu i broj koraka koje ste danas prešli. To predstavlja i pokazuje koliko ste zaista bili aktivni. Kretanje i život danas nikad nije bio brži a nikada manje niste bili fizički aktivni!

0-02-05-4553d81294c16f6171c5dde83850724d4ac586145b5c8a1eba6fa7ff4c2b2ace_9b9e19

Dijagram pokazuje da je moja aktivnost protekle nedelje bila 99% hodanja i samo 1% trčanja. Prosečno sam prelazio oko 18k koraka dnevno što je približno bilo 13km, juče pošto sam imao slobodan dan prepešačio sam 40.000 koraka što je oko 30km (juče je bio u Bgu maraton od 10km ali verujem da je retko ko od njih taj dan i ako ga je trčao prešao koraka koliko i ja). Koristim svaku priliku da koristim noge kao prevozno sredstvo, iako znam da danas ljudi zbog obaveza nemaju vremena, ali pola sata posle ručka i sat vremena posle večere šetnje predstavlja vašu dnevnu potrebu za fizičkom aktivnošću.

Podesite vaš pedometar na telefonu ili mobilnom na 10.000 koraka dnevno za početak, to je dovoljno da vas motiviše da vremenski više posvetite pažnje svojoj fizičkoj aktivnošću i time svoj život učinite zdravijim i kvalitetnijim!

Advertisements

PRETRENIRANOST ILI NAPREDAK

Tanka je granica između pretreniranosti i napredka u fizičkoj aktivnosti. Ljudi danas malo znaju kakve posledice pretreniranost organizma ima, koliko dug i kakav oporavak treba da bude i kako napredovati a izbeći pretreniranost organizma. Sve ove stvari ćemo objasniti u sledećem tekstu.

e67b2b4d9a7ee753ec3fbc54cd9212f6

Pretreniranost je česta pojava kako kod profesionalnih sportista tako i kod rekreativaca koji vrlo često pretjeraju sa treninzima u želji da što pre postignu željene rezultate. Sportisti koji se pripremaju za takmičenje ili neki specifičan događaj često preopterećuju svoje telo, tj. telo ne stiže da se dovoljno brzo oporavi. Sportisti vežbaju duže i jače, ali nema napretka. Zapravo, dešava se niz procesa u organizmu koji sprečavaju dalji napredak i može doći do pada performansi, povreda i zdravstvenih problema. Bez dovoljnog vremena za opravak nema napretka. Ključ pravilnog treniranja leži u balansu između opterećenja i odmora. Previše opterećenja i premalo odmora rezultuje i fizičkim i psihičkim simptomima pretreniranosti.

Znaci pretreniranosti:

Pad energije, umor

Mišićni bolovi, bolovi u zglobovima

Glavobolja, nesanica

Težina u nogama, bolovi

Depresija, smanjenje apetita

Veća učestalost povreda

Smanjena želja za treningom

Postoji nekoliko načina praćenja pretreniranosti. Najbolji je praćenjem pulsa. U toku treninga ako puls naglo skače i ne možete da ga držite u željenoj zoni znači da imate problem pretreniranosti. Takodje merite puls svako jutro i pred spavanje, ako vidite značajna odstupanja znači da se niste dovoljno oporavili.

3c8d167c09576425c33a65b7090671d1

Ako dodje do ove pojave najbolji način da se oporavite je odmor. Potrebno je oko par dana pauze, hidrirajte se, pijte puno tečnosti, zdravo se hranite, unostite minerale i vitamine. Masaža je dobar način da se i fizički i psihički odmorite. Aktivan odmor je takođe dobar, šetnja i lagana vožnja bicikla i naravno obavezno istezanje posle svake aktivnosti.

Što se tiče treninga i puta ka napredovanju, danas su naučnici i sportski radnici utvrdili da je odmor bitniji od treninga. Mišići i celi organizam mora dobro da se oporavi između dva treninga kako bi napredak bio moguć. Za rekreativce 3 treninga nedeljno će održati vaše telo i mišiće na nekom nivou , 4 i više treninga će učiniti da napredujete uz pravilnu ishranu i odmor. Trening ne treba da traje više od sat vremena i obavezno je dobro zagrevanje pre, i istezanje posle treninga.

Poenta je da brz napredak uvek nosi posledice sa sobom, koje se kasnije manifestuju. Postepen i pravilan trud i rad se uvek na kraju više isplati. Slušajte svoj organizam i rezultati će doći sigurno, postepeno ali sa zdravijim i dužim ishodom.

UTICAJ FIZIČKE AKTIVNOSTI NA KREATIVNOST I KONCENTRACIJU

Da li i kako fizička aktivnost utiče na osobe koje se bave poslovima koji zahtevaju povećanu koncentraciju i kreativnost, probaćemo da objasnimo u narednom tekstu.

U prvih desatak dana treninga ono što ćete najviše osetiti na sebi jeste promena u mentalnom i psihofizičkom stanju a ne promena u kilogramima i mišićima koja je neznatna. Ono što sam naučio iz dugogodišnjeg iskustva u radu sa klijentima iz raznih delova sveta jeste da im vremenom postaje bitnije od kilograma i mišića to što imaju veću koncentraciju na poslu, smireniji su, lakše i lepše spavaju, odmorniji se bude, imaju manje stresa tj lakše ga akumuliraju.

16e23af5c8ddb180eb8673e88df35e24

Ovo je normalno iz razloga što fizička aktivnost pozitivno utiče na rad srca, na cirkulaciju krvi, na pritisak u krvnim sudovima, kao i mnogim drugim funkcijama organizma. Ovo je bitno zato što su ovo sve preduslovi za dobru koncentraciju ( opuštenost organizma ) iz koje proizlazi kreativnost kako na poslu tako i u privatnom životu.

Dovoljno je 30 minuta dnevno da posvetite pažnju svom telu u vidu fizičke aktivnosti. U toku treninga broj otkucaja srca u minuti se povećava , u zavisnosti od težine vežbi i intenziteta , i do 180 pa i više otkucaja u minuti. To će dovesti do toga da vaše srce sporije i mirnije radi tokom dana a samim tim vaš organizam će biti mirniji a funkcije organa u balansu što dovodi do bolje koncentracije i sklonosti ka manjim emotivnim stresovima tokom dana.

Na pitanje mog profesora fiziologije koje ide ovako: znamo da je svakom u životu predodređen broj otkucaja i da od toga zavisi koliko godina ćemo živeti, kako onda oni sportisti koji svaki dan imaju po dva treninga dnevno i otkucaji im idu i do 200 u minuti žive duže od onih nesportista koji ceo dan imaju konstantan broj otkucaja sa malim oscilacijama, ceo amfiteatar nije imao odgovor, a odgovor je da sportisti koji u sat ili dva imaju veoma visoke vrednosti otkucaja srca u toku dana može malo šta da stresira ( lakše podnose stres ) i ubrza im rad srca baš iz tog razloga što su imali visoko intenzivne treninge sa visokim brojem otkucaja srca u minuti, a oni koji nemaju fizičku aktivnost i najmanja sitnica će im ubrzati rad srca usled stresa koji je za sportsko srce zanemarljiv. Primer za ovo je da broj otkucaja u mirovanju normalnog čoveka u minuti je od 60 do 80 a kod profesionalnih biciklista ide i ispod 45.

shutterstock_61630369-1024x768

Psihološki efekti rekreativnog vežbanja su brojni i pozitivni, tako da se prema dosadašnjim istraživanjima, uglavnom navode sledeći efekti: poboljšanje emocionalnog zdravlja, poboljšanje raspoloženja i motivacije, povoljan uticaj na emocionalnu i socijalnu prilagođenost, jačanje osećanja lične vrednosti, smanjenje agresivnosti, smanjenje opšteg zamora, pozitivno dejstvo na stavove vezane za rekreaciju.

Fizička aktivnost je, bilo da se radi o udaranju u vreću ili trčanju u parku, u suštini i jedan od najboljih načina da se „izduvate” i izborite sa stresom. Ovo je rezultat ispuštanja hormona endorfina za vreme aerobnih vežbi ( trčanje, plivanje, veslanje ). Bitno je i da znate da nije neophodno da se dovedete do iznemoglosti, već da i redovan petnaestominutni trening može u mnogome da vam pomogne.

GUBLJENJE TELESNE TEŽINE KOMBINACIJOM FIZIČKE AKTIVNOSTI I UNOSOM KALORIJA

Fizicka aktivnost povecava tonus misica, poboljsava fizicki izgled, poboljsava zdravlje, povecava potrosnju masti, utice I na mnoge druge funkcije pozitivne za organizam. Kombinacija fizicke aktivosti i pazljivo doziranog kaloriskog unosa treba da postane nacin vaseg zivota, kako bi konstantno odrzavali svoju telesnu tezinu. Pogledajte kako mozete kombinovati ishranu i fizicku aktivnost u nastojanju da smanjite ili kontrolisete telesnu tezinu.

Best-iPhone-fitness-apps

Kada kombinujete ove dve stvari, mozete jesti vise, a ipak izgubiti 0,9kg nedeljeno ako je vas kaloriski deficit 1000 kcal dnevno (odnos izmedju unetih i potrosenih kalorija),  tj. 7000 kcal nedeljno. Racun je prost: 0,45 kg masti ima 3.500 kcal, pa 7000 kcal iznosi 0,9 kg.

Na primer ako imate 9 kg viska i spadate u grupu koja ima slabu fizicku kondiciju sta bi trebalo da preduzmete: Trbalo bi da smanjite svoj dnevni kaloriski unos za 500 kcal i da pocnete sa vezbanjem.

9kg * 7777 kcal/kg = 70.000 kcal prekomerne tezine

Smanjenim dnevnim unosom hrane za 500 kcal,  za 12 nedelja cete izgubiti 42.000 kcal

Sa jednim treningom dnevno I prosecnom potrosnjom od 350 kcal ( 30 min vezbanja) po treningu, za 12 nedelja cete potrositi jos 29.400 kcal

Ukupna potrosnja je onda 71.400 kcal za 12 nedelja sto je I vise od 9 zeljenih kg.

Ako nastavite sa aktivnim zivotom I povecate dnevnu potrosnju kalorija kroz aktivnost na vise od 350 kcal dnevo, moci cete da se hranite onako kako zelite I da ponekad dopustite sebi I vise od preporucenog. Ako nastavite da izbegavate masnu hranu I pojacate fizicku aktivnost, moci cete zaista da jedete sta god pozelite bez posledica na zdravlje I telesnu tezinu.

Jako je bitna stvar sto ovim nacinom gubljenja kilograma ne gubimo hranljive materije, minerale, proteine, vitamine koji se mogu izgubiti sa klasicnim drzanjem dijeta. Ako izbegavate obroke da biste smanjili svoju tezinu, vas metabolizam ce se usporiti, a nivo holesterola ce rasti.  Ovim ujedno ubrzavate metabolizam, sticete dobru kondiciju i podizete svoju fizicku aktivnost.

Eto nacina da za 12 nedelja postignete idealnu liniju za predstojece leto.

%d bloggers like this: