Blog Archives

KAKO ČITATI NUTRITIVNE ETIKETE NA NAMIRNICAMA

Malo ljudi proverava nutritivne vrednosti na tebalema kupljenih proizvoda. To je jedan od glavnih pokazatelja da li namirnicu vredi kupiti ili ne. Na etiketi, koja može izgledati zbunujuće za sve one koji ne znaju da je tumače, nalaze se svi dobri i loši parametri koje proizvod sadrži i na to bi trebalo obratiti najviše pažnje kada je zdrava ishrana u pitanju. U današnjem tekstu ćemo pojasniti šta znače odrđeni brojevi na etiketi i kako čitati i tumačiti nutritivne vrednosti proizvoda.

 

Postoji par bitnih stvari kada su nutritivne etikete proizvoda u pitanju. To su:

  • Broj kalorija po serviranju. Prva stvar je da pogledate koliko grama proizvoda predstavlja jedna preporučena porcija. Znači umesto da pojedete celu kutiju keksa i time unesete pregršt kalorija, unesite preporučenu porciju proizvoda koja se nalazi na etiketi. To je veoma bitno ako želite da kontrolišete svoju težinu kroz unos kalorija. Ako znate potreban dnevni unos kalorija, lako možete povećati ili smanjiti veličinu porcije i time doprineti povećanju ili smanjivanju telesne težine. Ako vam je preporučeni dnevni unos 2000 Kcal a vi ste pojeli čips koji sadrži 500 Kcal po serviranju, to vam je već četvrtina kalorija koje treba da unesete danas.
  • Masti. Na etiketama se uglavnom nalaze UKUPNE MASTI od čega ZASIĆENE i NEZASIĆENE. Vama je najbitnije da obratite pažnju na ZASIĆENE masti. Danas se smatra da nije bitno koliko jedete već koje masti najviše jedete. Zasićene masti prouzrokoju povećanje holesterola u telu. Dnevni unos zasićenih masti ne sme da pređe više od 10%, što se i nalazi izraženo u procentima i gramima na etiketi.
  • Proteini. Veoma bitna stavka je količina proteina u proizvodu. Ovo je posebno bitno kod osoba koje se bave intenzivnom fizičkom aktivnošću. Regenerisanje i obnavljanje mišićnih vlakana nakon napornog treninga najviše se odražava u unosu proteina nakon treninga. Što je veći procenat i gramaža proteina u namernici to je namirnica kvalitetnija. Dnevni unos proteina treba da bu minimum 1gr po kilogramu telesne težine.
  • Vlakna. Većina ljudi ne unosi dovoljnu količinu vlakana tokom dana. Ona iznosi na dnevnom nivou oko 25 grama za žene i 38 grama za muškarce. Vlakna pomažu u kontrolisanju telesne težine, apetita, detoksikaciji organizma, u kontrolisanju nivoa holesterola i triglicerida, deluju kao antioksidans itd. Veći procenat vlakana i gramaža povećava kvalitet namirnice.
  • Ugljeni Hidrati. Verovatno najveći dnevni izvor kalorija koje uneste je iz ugljenih hidrata. Bitno je iz kakvih ugljenih hidrata. Iz tog razloga ispod stoji rubrika ŠEĆERI, prosti ugljeni hidrati, koji predstavljaju loš izvor kalorija. Treba kupovati namirnice sa što manjim procentom šećera i dodatih šećera. Treba konzumirati složene ugljene hidrate. Dnevni unos šećera ne treba da bude veći od 10%.
  • Natrijum i Kalijum. Dnevni unos natrijuma (So) treba da bude oko 2300 miligrama, a istraživanja pokazuju da prosečna osoba unosi oko 3300 miligrama dnevno. Treba paziti na etiketi koliko namirnica sadrži natrijuma , jer prevelika količina opterećuje rad bubrega, dehidrataciju organizma i gubitak tečnosti. Kao antagonist natrijumu deluje kalijum. Kako velika količina natrijuma podiže krvni pritisam kalijum deluje suprotno. Međutima mali procenat ljudi unosi 4700 miligrama kalijuma dnevno, što predstavlja preporučenu količinu. Razlog je što većina namirnica ne sadrži dovoljno kalijuma. Stoga birajte one namirnice koje su bogate kalijumom a manje natrijumom. Kalijum je visoko prisutan u voću, povrću, posebno pasulju.

U susret savremenim načinom instant ishrane, dodavanjem emulgatora, aditiva, bojenjem hrane, pojačavanjem ukusa, ishrana savremenog čoveka postaje glavni uzrok teških oboljenja. Posvetite malo više pažnje sebi, čitajte etikete, pratite brojke, obratite pažnju na kvalitet proizvoda i budite zdravi jer je to najbitnije za vas i vaše najvoljenije!  

ISTINA O HRONO ISHRANI

Često slušam komentare da je neko izgubio jako brzo i dosta kilograma upražnjavajući Hrono Ishranu. Tu se odmah postavljaju i pitanja, da li treba se krene sa ovim načinom ishrane, šta ona predstavlja, da li daje rezultate i da li je zdrav način gubljenja kilograma. Kroz ovaj tekst ćemo razjasniti pojam Hrono Ishrane.

Prvo ćemo objasniti na čemu se bazira Hrono Ishrana:

Glikemiski Indeks. Ovu temu smo već obradili u link-u Glikemiski Indeks. GI predstavlja broj koji pokazuje koliko se brzo podiže vrednost šećera u krvi kad se pojede određena namirnica. Treba da izbegavamo namirnice sa visokim GI, a koristimo namirnice sa niskim GI.

Kombinacija namirnica i Kiselo – Bazni odnos. Svaka namirnica može biti kiselog, baznog ili neutralnog karaktera. U ovom programu ishrane primenjuje se ciljano povećanje baznosti i na taj način se sprečava štetno dejstvo kiselih namirnica. Dokazano je da je kisela sredina u organizmu pogodno mesto za nastanak bolesti kao što je kancer. Veoma bitna je kombinacija namirnica koje unosimo. U Programu Hrono ishrane je tačno opisana fiziologija kombinovanja namirnica. Samo prava kombinacija namirnica ima prednost u tome što može da se unosi neograničena količina hrane.

Hormonski Balans i Satnica Obroka. Da bi smo stvarili hormonski balans moramo da znamo prave kombinacije namirnica koje stimulišu aktivnost u organizmu, kao i one koje ih inhibiraju. Treba znati kada i koje namirnice se najbolje vare u našem organizmu. Satnica obroka je jako bitna i iz tog razloga je ovaj način ishrane i dobio naziv Hrono. Zagovornici ove ishrane kažu da se za jako kratko vreme nauče principi zdrave ishrane, pravilan izbor namirnica i kombinacija istih.

Faza Restrikcije. Ovo je jedan od ključnih pojmova i prvi korak u započinjanju primene programa u kome se iz ishrane eliminišu određene namirnice. Restrikcija je pojam koji traje minimum 28 dana. Ona predstavlja izbacivanje namirnica iz upotrebe na koje naš organizam nije tolerantan tj ne reaguje dobro. Intolerancija na određene namirnice se otkriva testovima. Restrikcijom ovih namirnica se rasterećuje digestivni trakt i pomaže se poboljšanju samog metabolizma.

Istraživanja, Nauka, Praksa i Iskustvo kažu:

Hrono Ishrana se bazira na nekim osnovnim načelima koji imaju smisla kao što su, izbacivanje namirnica sa visokim GI zbog naglog podizanja šećera u krvi i samoj regulaciji istog. Restrikcija hrane na koju nismo tolerantni isto ima smisla, samo je pitanja koliko validni i pouzdani mogu biti testovi kojima se intolerancija otkriva. Baznost organizma i kombinacija namirnica svakako je bitna kako je i navedeno, da ne dozvolimo namirnicama da u organizmu preovladava kiselost. Problem predstavlja različitost ljudskih organizama, fizionomije, stila života u različitim delovima sveta i razčičitim kulturama, tako da ovaj način ishrane nije primenjiv svuda.

Ono što je je definitivno, brzo i naglo gubljenje kilograma nikako nije dobro i zdravo. Koliko zaista u 28 dana možete izgubiti kilograma na zdrav način, samo 5 maksimalno. Nauka kaže, da 1kg – masnih naslaga ( ne mišića, minerala i vode ) nedeljno je kvalitetno i zdravo gubljenje telesne težine koju nećete povratiti brzo. Kažu prava kombinacija namirnica i možete da jedete koliko hoćete, problem, unos kalorija koje ne potrošite idu u dodatne kilograme, proteini i meso koje se neiskoristi u rad odlazi u kilograme ma koliko ga pojeli.

Programiranje tela da jede određenu hranu u određeno vreme. Iz iskustva drugih koji su upražnjavali ovaj način ishrane, veliki je problem ukombinovati trening i pravovremeno uzimanje odrđenih namirnica, posebno ako nemate vremene da ih spremate i žurite. Bolje je naučiti koje su namirnice dobre pre i posle treninga i napraviti kalorisku i nutricionističku kalkulaciju kako da potrošite unete ili nadoknadite potrošene kalorije ( hidrate, proteine, minerale, vitamine… ) radi bržeg oporavka i boljeg napredka.

Postoje načela i smernice zdravog načina i stila života koje treba da vam budu svakodnevnica i da vam ne stvaraju napetost i zabludu. Zdrave kalorije, Aktivnost, Dobar San, Balans Unetih i Potrošenih Kalorija su neke najbitnije stvari ako želite da ostvarite dobar rezultat i postignete cilj.

ISHRANA PRE I POSLE TRENINGA

Pored čestog, pravovremenog i kvalitetnog treninga jako je bitno pravilno se hraniti, kako pre tako i posle treninga. Od ovoga zavisi da li će trening biti kvalitetniji i kasnije delotvorniji. Odnos važnosti treninga i ishrane danas je možda u razmeri 60 : 50, mada neki smatraju da je i 20 : 80 u korist ishrane (500 kcal na treningu je teško potrošiti a lako uneti). To vam govori koliko je ishrana bitna kako bi postigli odgovarajuće rezultate, oporavili organizam od treninga i napora i bili odmorni i spremni za sledeći. Danas stručnjaci i vrhunski treneri profesionalnih sportista više posvećuju pažnje oporavku nego samom treningu. U ovom tekstu navešćemo neke namernice i nutritijente koji su bitni pre i posle vašeg treninga.

Assorted-nuts-in-wooden-bowl

Namirnice i nutritijenti pre treninga. Uzmite obrok 1 do 2 sata pre treninga (oni sa brzim metabolizmom 1 sat pre treninga, oni sa sporijim 2 sata pre treninga). 30 minuta pre treninga uzmite odgovarajuće dodatke ishrani.

  • Sušeno voće
  • Sveže voće
  • Ovsene pahuljice
  • Slatki krompir
  • Kinoa- 12% proteina, 55% slozenih ugljenih hidrata
  • Kolač od pirinča sa kikiriki puterom
  • Banana i puter od badema
  • Razne vrste smoothie šejkova ( mixevi napravljeni u blenderu npr. malina, banana, jogurt ,musli, bademi… )
  • Zrna celih žitarica uz šolju bademovog mleka
  • Voće i čokoladica sa bademom ili kikirikijem

Ove namernice koje su  navedene, sadrže složene ugljene hidrate, korisne masti i belančevine, koje su vam potrebne kao izvor energije tokom treninga. Potrebno je jesti pre treninga, 40-50 grama ugljenih hidrata i 30-40 grama belančevina je sasvim dovoljno. Previše jela će isto tako usporiti probavu i opteretiti želudac. Najbolje je ako u želucu nema hrane kada započinjemo sa treningom.

Namirnice i nutritijenti posle treninga ( do 60 min posle treninga ):

  • Čokoladno mleko
  • Kuvana jaja – jedno belance sadrži 7g proteina
  • Proteinski šejkovi –jedna merica od 30g uz mleko ili vodu
  • Proteinske čokoladice
  • Mrvljeni sir sa bobičastim voćem
  • Grčki jogurt sa bobičastim voćem
  • Puter od kikirikija sa tost hlebom od celih zrna žitarica
  • Humus ( kuvana I mlevena leblebija ) sa mini šargarepom
  • Sir sa krekerom od celog zrnevlja
  • Orasi, pistaći, kikiriki

Namernice koje se nalaze na spisku posle treninga sadrže složene ugljene hidrate ( glikogen koji je najbitniji kao mišićno gorivo ) koji služe za oporavak organizma I obnavljanje energije, kao I proteini koji su hrana za mišićna vlakna, oni oporavljaju i obnavljaju mišićno tkivo koje se tokom treninga sa tegovima razgrađuje. Naravno uz uzimanje dovoljne količine proteina posle treninga možemo znatno povećati mišićnu masu I tonus mišića.

Bitna stvar je da svoj organizam uvedete u režim ishrane koji mu najviše odgovara. Smanjenim unosom prostih šećera i totalnom eliminacijom istih, nećete imati potrebu i želju za prejedanjem i unošenjem džank hrane, kako se popularno kaže. Jako bitna stvar proverite na etiketi na proizvodu nutricionitičke vrednosti proizvoda. Što manje prostih šećera i loših masti Masti – dobre i loše a što više slioženih hidrata, dobrih masti, proteina, vlakana i vitamina.  

 

ISHRANA PO KRVNIM GRUPAMA

Ishrana po krvnim grupama je nastala prema biološkom razvijanju krvnih grupa od nastanka čoveka. U zavisnosti od vremenskog perioda i toga šta je čovek prvo počeo da koristi za ishranu i šta je u međuvremenu otkrivao i pronalazio u prirodi, do toga kada je otkrio da je meso ukusnije kada se preradi tj ispeče , početka proizvodnje mlečnih prozvoda, namirnica od žitarica, voća i povrća.

Stručnjaci koji se bave ishranom prema krvnim grupama objašnjavaju da ljudi sa različitim krvnim grupama ne mogu podjednako dobro da svare određenu vrstu hrane. Svaka krvna grupa poseduje različite antigene sa posebnom hemijskom strukturom. I samo ime krvne grupe je nastalo po antigenu grupe koji se nalazi na crvenim krvnim zrnicma. Srž teorije o krvnim grupama čini otkriće da se antigeni krvnih grupa – različito ponašaju u biohemijskim reakcijama sa određenim namirnicama (to jest nekim njihovim sastojcima). U nastavku ćemo videti koja hrana kojoj krvnoj grupi odgovara a koja ne.

Eating-for-Your-Blood-Type

O krvna grupa

Ljudi sa ovom krvnom grupom imaju otporniji sistem za varenje. Oni su mesožderi , pa im odgovaraju životinski proteini i manje količine voća i povrća. Ova krvna grupa teže podnosi ugljene hidrate i proizvode sa glutenom kao i mlečne proizvode. Trebalo bi da izbegavaju kafu jer i sami proizvode mnogo želudacne kiseline.

Dobre namirnice : crveno meso, povrće, maslinovo ulje, orašasti plodovi, semenke, voće

Loše namirnice : masne prerađevine, riba i morski plodovi, sirevi i mečni proizvodi, kukuruzno i suncokretovo ulje, povrće sa visokim nivoom skroba, žitarice

A krvna grupa

Ljudi sa ovom krvnog grupom imaju slabu toleranciju na proteine. A krvna grupa ima osetljiv sistem za varenje i preporučuje im se klasična vegeterijanska ishrana, sa manje mlečnih proizvoda. Zbog manje proizvodnje želudačne kiseline oni koji poseduju ovu grupu imaju problema sa varenjem mesa i apsorbcijom vitamina B 12. Ishrana koja sadrži enzime betain, papin i bromelain se preporučuje ovoj krvnoj grupi.

Dobre namirnice: riba i morski plodovi, smenke i orašasti plodovi, povrće, žitarice i skrob, voće

Loše namirnice: crvena mesa, kačkavalj, puter, ulja, pistaći, pšenica, pečurke, masline, banane, mango, pomorandze, mandarine

B krvna grupa

Ova krvna grupa je otpornija i podnosi gotovo većinu namirnica. Oni koji poseduju B krvnu grupu trebaju da izbegavaju hranu sa glutenom i pšenicnim produktima, a dobro podnose mlečne proizvode.

Dobre namirnice : crvena mesa, jaja, mleko, jogurt, feta sir, pirinač, krompir, kupus, paprike, šargarepa, ananas, lubenica, šljive, maslinovo ulje

Loše namirnice: živinsko meso, riba i morski plodovi, pistaći, kikiriki, suncokret, pšenica, kukuruz, malsline, paradajz, suncekretovo i sojino ulje

AB krvna grupa

Ova krvna grupa je veoma retka, procenjuje se da svega 5% stanovništva je poseduje. Ona je nastala najkasnije.

Dobre namirnice: jagnjetina, ćuretina, tunjevina, morski plodovi i riba, mlečni proizvodi, voće i povrće, ulja.

Loše namirnice: slanina, govedina, svinjetina, punomasno mleko, avokado, kukuruz šećerac, paprike, banane, kokos, pomorandze, lešnik, mak, seme bundeve

GLIKEMIJSKI INDEX NAMIRNICA

Šta je slatki (glikemijski) indeks?

Slatki, šećerni, ili glikemijski indeks deli hranu na osnovu brzine porasta šećera u krvi. Ugljeni hidrati sa niskim glikemijskim indeksom uzrokuju umeren porast šećera u krvi, i obratno. Što su šećeri u namirnicama prostiji (glikoza, saharoza), brže dižu nivo šećera u krvi. Fruktoza (voćni šećer), iako je prost ugljeni hidrat, sporije diže nivo šećera u krvi. Složeni ugljeni hidrati, kao što je skrob iz žitarica i krompira, moraju prvo da se razlože do prostijih šećera, pa tek onda prelaze u krvotok. Taj proces se odvija u organima za varenje i jetri i zavisi od: vrste šećera, načina pripreme hrane i dijetnih vlakana (količine) u obroku.

ŠTO JE VEĆI GLIKEMIJSKI INDEKS HRANE – BRŽE SE POVEĆAVA NIVO ŠEĆERA U KRVI

Hrana sa niskim GI se polako vari i dugo ostaje u tankom crevu, satima posle unošenja. Dobre strane su sporo i kontinuirano oslobađanje glukoze koja se dešava i tokom izvođenja fizičke aktivnosti. Kod hrane sa niskim GI nivo šećera u krvi se održava stabilnim, dok se konzumiranjem hrane sa visokim GI glukoza osobađa prebrzo što za posledicu ima veliko povećanje šećera u krvi.

GI_index

Namirnice sa visokim glikemijskim indeksom koje treba izbegavati:

Pečen krompir 95, Beli hleb 95, Med 90, Šargarepa 85, Kukuruzne pahuljice 85, Šećer 75 , Musli 79,  Čokolada 70, Bareni krompir 70, Keks 70, Glazirani pirinač 70, Cvekla 65, Banana i Dinja 60, Džem 55

Namirnice sa srednjim glikemijskim indeksom koje treba jesti umereno:

Sok od jabuke 50,  Keks od integralnog brasna bez šećera 50, Integralni pirinač 50, Kivi 50, Grožđe 45, Sok od narandže 45, Ananas 45, Crni hleb 45, Integralne žitarice 45 , Suve kajsije smokve ili šljive 40

Namirnice sa niskim glikemijskim indeksom koje treba da čine glavni deo jelovnika svakog dana:

Pasulj 35, Grašak 35, Mleko 30, Kupus 15, Tikvice 15, Jabuke 35, Paprika 15, Jaja 20, Sok od paradajza 35, Sirova šargarepa 30, Kajsije 30, Kruške 30, Trešnje 25, Patlidžan 25, Bademi 15, Brokoli 15, Karfiol 15, Krastavci 15, Masline 15, Spanać 15, Kikiriki 15, Zelena salata 15

IDEALNA HRANA SU NAMIRNICE ČIJI GLIKEMIJSKI INDEKS NE PRELAZI 45. HRANU SA GLIKEMIJSKIM INDEKSOM 45 DO 60 KORISTITI POVREMENO. HRANA ČIJI JE GLIKEMIJSKI INDEKS PREKO 60 KORISTITI REĐE.

Dijabetičari treba da izbegavaju koncentrovane šećere (med, sokove, beli šećer, slatkiše spremljene sa šećerom, torte, kolače), jer je glikemiski indeks glikoze 100, belog šećera 68. Potrebu za slatkim ostvarite unosom voća jer je slatki indeks fruktoze 23. Dijabetičari mogu slatkiše spremati tako što će ih zaslađivati veštačkim zaslađivačima (pazeći na kalorijski učinak ovih zaslađivača i količinu).

Količina voća koju dnevno možete uneti ne određuje samo glikemijski (slatki indeks), već i količina dijetnih vlakana, vitaminski i mineralni sastav, količina vode voćnih kiselina i ukupni kalorijski učinak pojedinih vrsta voća. Mahunarke (pasulj, grašak, boranija) imaju niski glikemijski indeks i visok kalorijski učinak, treba ih jesti, jer su zdrava hrana, bogata dijetnim vlaknima.

Naučite sastave namirnica, njihove kalorijske vrednosti, glikemijske indekse I količinu dijetnih vlakana. U početku će možda biti teško, ali kada se naviknete i sami ćete biti iznenađeni uspehom i lakoćom kojom ćete kontrolisati svoj nivo šećera u organizmu. Sa povećanjem unosa šećera I uzimanjem hrane sa visokim GI imaćete potrebu za još češćim unosom šećera. Zato je bitno unositi namernice sa niskim GI kako ne biste osetili glad posle obroka, imali potrebu za većom količinom hrane I ujedno povećavali svoju telesnu težinu.

MASTI – dobre i loše

Masti su prvenstveno energetske materije koje se unose putem ishrane korišcenjem namirnica biljnog i životinjskog porekla. One su nosioci vitamina A,D,E i K, takođe imaju gradivnu ulogu, jer čine 2% svake ćelije. Masti uz šećere čine najjeftiniji izvor energije, jer 1 gr masti sagoreva 9 kcal ( dvostruko više od  belančevina i ugljenih hidrata ).

image

Masne kiseline se mogu klasifikovati na zasićene i nezasićene.

Prvi tip su zasićene masti, koje se većinom nalaze u mesu, jajima, mlečnim proizvodima, uključujući puter, sir…Mnogo bolji i zdraviji tip za ishranu su nezasićene masti. To su zdrave masti i podeljene su u dve grupe: mononezasićene i polinezasićene.

Mononezasićene masti se nalaze u maslinovom ulju, orasima, ulju uljane repice…

Polinezasićene masti se nalaze u nekim biljnim uljima i ribljem ulju. To su:
a) Omega 6 linolna kiselina. Uloga im se ogleda u pravilnom rastu organizma. Ima ih u suncokretovom, kukuruznom i susamovom ulju.
b) Omega 3 linolna kiselina. Uloga im se ogleda u strukturi i funkciji ćeliske membrane. Ima ih u ulju iz lanenog semena, iz semena bundeve, kao i ribljem ulju: lososa, tune, sardele, haringe, skuše. Ne može se stvarati u organizmu, već se mora uneti hranom. Derivat omega 3 igra važnu ulogu u razvoju mozga i funkciji vida.
Omega 3 masti su posebno važne jer podižu nivo dobrog HDL holesterola i smanjuju nivo loseg LDL, a takođe su vazne i za razvoj mozga. Deluju povoljno na zdravlje srca i krvnih sudova, pa unos ribe dva do četiri puta nedeljno i redovna upotreba maslinovog ulja doprinose smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Preporučuje se da odnos zasićenih i nezasićenih masti u ishrani bude 10: 30%

Masnoće koje sadrže fosfor zovu se fosfolipidi. Oni se dodaju u hranu kao aditiv, najčesće u margarin, čokoladu, zamrznute slatkiše. Od sterola je najvažniji holesterol koji se preko 90% nalazi u membrani ćelije i potreban je za sintezu vitamina D u koži, zatim za sintezu nekih hormona (testosterona i estrogena). Lekovi kao što su steroidi anabolici, pripadaju grupi sterola (koriste se u sportu za povećanje mišićne mase i snage, ali su jako opasni jer oštećuju jetru).

Opšti unos masnoća treba da pokrije manje od 30 % dnevnih energetskih potreba. Poreklo treba da bude prvenstveno iz žitarica, povrća i voća, koja su bogata vlaknima i mikronutritijentima. Osoba sa poremećajem masnoća čiji je holesterol u krvi povećan mora da primeni smanjivanje dnevnog unosa nezasićenih masnoća na svega 20% i zasićenih masnoća na 7%.

KINOA

Šta su nutritivna svojstva, mogućnosti korišćenja pri lečenju i kontraindikacije kinoe?

Sa ovom žitaricom se mogu spremati zaista ukusna jela, zato smo je uvrstiti u našu ishranu. Iz tog razloga je važno da joj se znaju svojstva i hranljiva vrednost, kako bi postali svesni svih prednosti koje mogu doprineti dobrobiti našeg zdravlja. Kinoa je saveznik sistema za krvotok,kao i creva i mišića, bogata je mineralima, vitaminima i proteinima. Idealna je za migrene i moze se uneti u red namernica koje ulaze u sastav niskokaloričnih dijeta. Hajde da saznamo vise:

Quinoa-salute

 

Nutritivna svojstava :

Prehrambena svojstva kinoe su vidljive pre svega u činjenici da  kroz svoju potrošnju daje rezultate u poboljšanju fizioloških funkcija organizma. Ova žitarica ima visok nivo proteina i aminokiselina. Bogata je antioksidansima, posebno flavonoida i vitamina E, koji se mogu boriti protiv oštećenja koja uzrokuju slobodni radikali u smislu starenja. 55% ove zitarice se sastoji od ugljenih hidrata, proteini čine 12%, a ostatak se sastoji od lipida, s visokom količinom polinezasićenih masnih kiselina, posebno linoleinske kiseline. Predstavnik je mineralne soli, kao što su gvozdje, magnezijum, kalcijum i fosfor, osim vitamina E, također je vitamin C i B2 prisutan. Kaloriske vrednosti ove zitarice su oko 370 kcal na 100 grama proizvoda. Cena u Evropskoj Uniji varira od 5-8 eura za paket koji sadrži 500 grama semena.

Lekovita svojstva:

Lekovitost kinoe je  uglavnom iz flavonoida, koji se koriste u delovanjima protiv raka. Posto je bez glutena, može biti sadrzana u hrani za osobe koje pate od celijakije .Kao sto smo ranije napomenuli ulazi i u sastav namernica za nisko kaloriske dijete, jer ima veliku energiju. Višestruko nezasićene masne kiseline mogu zaštititi srce i celi krvotok. Moze i poboljšati funkcionalnost moždanih stanica. A pogodna je za one koji pate od dijabetesa i poseduje vlakna koje ublazavaju ovaj problem. Nemojte zaboraviti da smanjuje kiselost i sve povezane poremećaje želuca, kao što su gastritis i čir. Nije slučajno sto se moze uvrstiti u najzdravije namirnice na svetu.

Kontraindikacije:

Govoreći o kontraindikacijama kinoe, ne možemo zanemariti alergije, što se ponekad može pojaviti kod osetljivih pojedinaca. Moze podstaci svrab, iako se to retko dogadja. Pre konzumiranja kinoe, semenke treba ostaviti da se natope i moraju biti dobro oprane. Sve ovo je važno, jer kinoa ima saponin, koji može biti otrovan za telo, ako zrno nije dobro oprano. Neka istraživanja su pokazala da je kinoa bogata oksalatima. Upravo iz tog razloga oni koji pate od bubrežnih kamenaca ne bi je trebalo jesti preterano.

%d bloggers like this: