Većina ljudi pati od ”regionalnih” naslaga masti – naslaga na određenim delovima tela. Salo se taloži po celom telu ali je najupadljivije u određenim oblastima. Sa tih delova tela najteže gubimo salo. To su problematični delovi.Ova problematična područja su pod velikim uticajem hormonskog stanja i određena su vrstom hormona koji se ne luči kako treba (nije u ravnoteži).

Jedna od stvari o kojima se u poslednje vreme prilično govori jeste veza između sala na stomaku i hormona koji se zove kortizol (hormon stresa). Da pojednostavim – što je viši nivo kortizola, verovatno ćete imati više sala na stomaku. To znači, da ako imate prilično sala na stomaku, razumno je zaključiti da je i nivo kortizola kod vas povišen. Odličan tekst o mehanizmu nastanka sala pod uticajem kortizola.

Visok nivo kortizola je štetan i iz drugih razloga, ali mi ćemo se usmeriti na činjenicu da zbog kortizola niste tako ”mali” baš oko stomaka.

Umesto da se samo patite sa svim ovim, očigledno rešenje je u tome da pokušate da smanjite nivo kortizola što će dovesti i do smanjenja sala na stomaku. Smanjenje kortizola nije baš tako jednostavno. Možda ste nekad naišli na reklame koje vam nude anti-kortizol pilule. Čak i da su delotvorne (a nisu), hormon poput kortizola ne može da se zavara nekom pilulicom.

Prlično dobar princip je da treba koristiti određene hormone da bi se regulisali neki drugi. U suštini, protiv hormona možete da se borite hormonima. Nauka istražuje koji hormoni i na koji način deluju jedni na druge. Što se kortizola tiče, ne treba ići dalje od hormona rasta.

Hormon rasta (HR) ili Human Growth Hormone (HGH), proizvodi se u hipofizi. Hormon rasta je jedan od najznačajnijih faktora u oblasti uravnotežavanja, kontrole kortizola. Pojednostavljeno rečeno, više hormona rasta smanjuje količinu kortizola.

Kako pokrenuti telo da luči HR.

Možda ste čuli da su određene vežbe izuzetno efikasne u podsticanju lučenja hormona rasta. To je indirektno tačno.

Hormon rasta se normalno stvara i ispušta kao odgovor na nešto, a u slučaju treninga, vežbi, HR se oslobađa kao reakcija na nešto što se zove mlečna kiselina.
Mlečna kiselina je nusproizvod nekih hemijskih i metaboličkih procesa koji se dešavaju tokom vežbanja.
Tako, ako vežbate na određeni način, možete stvoriti VIŠE mlečne kiseline koja će zatim podstaći pojačano lučenje hormona rasta. Taj nalet hormona rasta će uticati na to da nivo kortizola ne bude visok. To će biti od pomoći da se oslobodite upornog sala na stomaku.

Kako da to učinimo? Mlečna kiselina se stvara tokom većine intenzivnih vežbi, ali postoji jedna neobična vežba koja može da proizvede više mlečne kiseline nego što je uopšteno moguće pri drugim vrstama vežbanja. To takozvano ”vežbanje mlečne kiseline” sastoji se u vrlo sporom podizanju težina prilikom treninga i njihovom brzom spuštanju.

Razlog za ovu strukturu je u tome što se mlečna kiselina prvenstveno stvara tokom ”koncentrične” ili pozitivne faze, faze podizanja pri vežbanju a ne tako mnogo prilikom ekscentrične ili negativne faze, faze spuštanja težine. Da bismo ovo iskoristili i stvorili više mlečne kiseline, treba da pojačamo pozitivnu fazu naših vežbi.

Brojčano to znači da za svako ponavljanje podizanja težine produžimo za oko 4-6 sekundi od uobičajene brzine vežbanja, a onda spuštamo težinu ekstremno brzo, ali sigurno. Npr, ako radite čučnjeve, spuštate se brzo, a podižete se vrlo polako. Ako radimo vežbu za grudi na klupi (benč), tegove podižemo sporo a na grudi ih vraćamo brzo.

Vežbanje sa ovakvim produženim koncentričnim pokretima đe stvoriti ogromnu količinu mlečne kiseline, što će što će opet podstaći vaše telo da stvara veću količinu hormona rasta. Taj hormon rasta će vam pomoći da sredite kortizol i da se lakše izborite protiv sala na stomaku.

Ako sve ovo ipak nebude dovoljno, trening koji izaziva stvaranje mlečne kiseline je izuzetan metod za gubljenje sala, pa ćete salo gubiti na svim delovima.