Veoma česta sportska povreda koja može za posledicu imati problem u ramenom pojasu tokom cele karijere. Kako sam isčašio rame na skijanju samo par meseci pre odlaska na rad kao fitnes instruktor u Dubai, moj oporavak i potpuni povratak u gym, biće tema današnjeg teksta.

Ukratko da prođemo kroz anatomiju ramenog pojasa, pojam i vrste dislokacija ramenog zgloba. Kompletan rameni obruč se sastoji od 4 zgloba koja povezuju 4 kosti. Konkretno rameni zglob vezuju dve kosti: nadlaktična kost i lopatica. Sam zglob učvršćuju čvrsta tkiva zvani ligamenti. Osim ligamenata zglob učvršćuju i deltoidni mišići i tetive. Rameni zglob je najpokretljiviji zglob na čovekovom telu i time najkomplikovaniji i najskloniji povredama. Do dislokacije ramena dolazi nakon odvajanja zglobnih tela usled neke sile. U zavisnosti od smera iščašenja ramena, postoji: prednja (spada u 90% svih dislokacija), zadnja i donja dislokacija. Usled dislokacija dolazi do slabljenja i istezanja ligamenata koji učvršćuju zglob, ali kod težih oblika dolazi i do kidanja ligamenata.

Nakon potpisivanja ugovora za fitnes kompaniju iz Dubaija i čekanja da se papirologija i viza završi kako bi krenuo na put, odlučujem da u međuvremenu odem u Januaru na Jahorinu na skijanje. Kao dobar i iskusan skijaš za mene je to trebao da bude jedan opušten odmor pred put. Ispostavilo se da nije. 3 dana magle, hladnog vremena me nije sprečilo da otvaram i zatvaram žice na stazi, tako uvek i radim. 4-ti dan i prelepo sunčano jutro je “samo” obećavalo da će skijanje biti prelepo. Nakon par spuštanja u jutarnjim satima na trenutak sam se odvoio od ekipe i krenuo svojim stazama. Mala greška i velika brzina prouzrokovala je veliku inerciju, kotrljanje i pad na glavu i desno rame u jednom trenutku. Vertikalni pad i jak udar je prouzrokovao unutrašnju dislokaciju ramena što je i konstatovao jedan Englez, slučajni skijaš koji se tu zadesio i stao da pomogne, a doktor je po profesiji. Došle su motorne sanke po mene i na putu do male ambulante se ničega ne sećam jer sam od bolova padao u nesvest. Po dolasku doktora i nakon skidanje oprema sa sebe prizor je bio grozan, desno rame gotovo da nije postojalo, celo je upalo unutra a pomeranje ruke je bilo nemoguće. Predlog da se vozim u Sarajevo, jer je slučaj bio komplikovan, nisam prihvatio. Rekao sam doktoru da bol nije problem da mogu da istrpim, samo neka proba da mi vrati rame. Sa veliki strahom, koj sam osetio po njegovom ponašanju, me je stavio na krevet i gotovo uz princip poluge kao kod automehaničara rame vratio na mesto. Zadovoljstvo je bilo obostrano, stavljen je trougao i naredna 4 dana je hotel bio jedino mesto gde sam provodio vreme gde sam imao puno vremena da čitajući izanaliziram ovaj oblik povrede.

Nakon dolska kući dočekao me je mail gde je pisalo da će 1. April biti moj prvi radni dan u Dubaiju. Trebalo je oporaviti se za dva meseca kako bi bio sposoban za rad ili jednostavno otkazati dugo očekivani odlazak. Načelnica bolnice koja je tada važila za najboljeg stručnjaka u ovoj oblasti mi je rekla da je sreća da nisam pokidao ligamente, da je povreda ozbiljnija, ligamenti istegnuti i da je najbolji način da se sve vrate u prvobitan položaj PRSNO PLIVANJE na bazenu. Ruku nisam mogao da podignem više od 20cm od tela, sve je bilo zategnuto i pri svakom pokretu bi bol bio jak. U početku u bazenu desna ruka gotovo da je imala 10% funkcije. Voda je sve više i više popuštala napete tetive i celu upalu zgloba. Ruka je bila sve pokretljivija, voda je masirala i ujedno pomagala da umerenim pokretima povratim funkciju. Napredak je bio veoma značajan. 1-og Aprila sam bio u Dubaiju a krajem istog meseca sam podigao 100kg na benč klupi što je značilo i kraj mog oporavka i potpuni povratak na scenu 🙂

Prognoze su bile da će mi trebati 6 meseci da se povreda sanira, to sam gotovo postigao za nepuna 3 meseca. Prsno plivanje bez ikakvih medikamenata, krema i tretmana je pokazalo veliki pozitivan efekat kod sanacije povrede DISLOKACIJA ZGLOBA RAMENA.