Blog Archives
ADRENALINSKA ZAVISNOST
Nadbubrezna zlezda stimulisana nekom aktivnoscu koja izaziva stres dovodi do lucenja adrenalina. Nekim ljudima u tim situacijama dovodi do osecaja uzivanja i osecaja da zive zivot punim plucima, a nekima do osecaja straha i neprijatnosti. Zajedno sa kortizolom koji se isto luci u nadbubreznoj zlezdi, ovi hormoni se isto zovu i stresni hormoni. Adrenalin takodje deluje na jetru i izaziva povecano oslobadjanje glukoze u krvi koja povecava energetsku spremnost naseg organizma.
Adrenalinski sportovi dovode do lucenja dopamina koji se takodje luce i tokom seksa, uzimanja alkohola ili psihoaktivnih supstanci. U kombinaciji sa adrenalinom dopamin dovdi do toga da se ljudi u ekstremnim situacijama nekotrolisano smeju ili vriste.
Psiholozi govore da je nekim ljudima ovakav vid aktivnosti sa puno rizika i savladavanja svojih strahova neki vid terapije. Ovakvi ljudi obozavaju mesavinu osecanja straha i uzbudjenja.
Pojacano lucenje adrenalina dovodi do suzavanja krvnih sudova, povecanog broja otkucaja srca, povecanje pritiska krvi na krvne sudove i niz drugih fizioloskih promena kako bi se organizam izborio protiv novonastalog stresa.
Adrenalinski zavisnici su uglavnom ljudi zavisni od ekstremnih sportova (paraglajding, skijanje, skakanje padobranom, alpinizam i drugi), naravno adrenalin se luci i u drugim sportovima i drugim situacijama. To su hiperaktivni ljudi koji su u stalnoj potrazi za novim izazovima koji ce povecati ili zadovoljiti dovoljnu dozu adrenalina u organizmu. Najveci strah kod ovih ljudi je DOSADA.
Cesto izlaganje stresogenim situacijama dovodi do ADRENALINSKE INSUFIJENCIJE tj smanjene funkcije nadbubreznih zlezda sto uzrokuje smanjeno lucenje adrenalina. Simptomi: nesanica, hipoglikemija, vrtoglavica, umor, slaba koncentracija, ceste prehlade. Za uspostavljanje normalnog lucenja adrenalina potrebno je: dovoljan i kvalitetan san, meditacija, zdravi obroci, izbegavanje nikotina i alkohola, pametan trenig.
Direktor Googla Alen Justas je u strogoj tajnosti, samo 2 godine nakon sto je Felix Baumgartner skocio sa visine od 39km, skocio sa 42km i oborio rekord u slobodnom padu probivsi zvucni zid. To govori o granicama ili ne, adrenalinske zavisnosti.
Probijanjem sopstvenih granica naravno mozete upoznati sebe nauciti mnoge stvari postati bolja osoba ali nekad ako se nema granica i kontrola posledice mogu biti kobne pa cak i sa smrtnim ishodom. Svedoci smo da zarad mediske paznje i lajkova mnogi su zavrsili svoje zivote tuzno, padanjem sa litica ili drugim nezgodama. Zato pamet u glavu i adrenalin moze biti najzdraviji oblik terapije u ova luda vremena samo ako se izaziva na pravi nacin.
Share this:
USPORAVANJE METABOLIZMA I GOJAZNOST NAKON 30-te
Kad si mlad ne razmišljaš puno o nekim stvarima, sve ti je lako i brzo. Moja generacija koja je prešla 30-tu sve više se žali na kilograme i probleme sa energijom. Zašto se metabolizam usporava i da li se stvarno usporava i kako je najbolje održati telo dvadesetogodišnjaka što duže, saznaćemo u ovom tekstu.
Nakon 30-te godine života, a nekad i ranije, vaš stil života počinje da se menja: brak, deca, poslovne obaveze i uspesi, i sve manje slobodnog vremena kojeg možete da posvetite samo sebi. Istraživanja pokazuju da metabolizam kod prosečne osobe, ili broj kalorija potrošenih u toku dana, opada 1% svake godine nakon 30te. I ako nastavite isto da jedete kao da ste u 20-tim, vaše telo neće moći da sagori toliko kalorija koliko ste unosili, što za posledicu dovodi do gojaznosti i viška kilograma. Ovo se odnosi posebno na sportiste koji su nakon karijere nastavili da unose količinu kalorija kao kad su bili aktivni, a metabolizam se znatno usporio usled prestanka aktivnosti i treninga.
Usporen metabolizam ima efekte na vaše hormone u organizmu. Povišen procenat masti u vašem telu, teže kotroliše hormone Leptin i Kortizol koji su jako povezani sa vašom telesnom težinom. Leptin kontroliše apetit, a Kortizol kontroliše regulaciju ugljenih hidrata i prevođenje u masne jedinice.
Neki naučnici i lekari zastupaju teoriju da je jedini uzrok usporavanju vašeg metabolizma stil života i nekretanje, i da ne zavisi od vaših godina već samo od aktivnosti, da ljudi nisu aktivni kao što su nekad bili.
Jedine navike koje održavaju vaš metabolizam kao kad ste imali dvadeset su: zdrava ishrana, vežbanje i puno vode za piće. Predlaže se smanjenje sastojaka kao što su šećer, gluten, mlečni proizvodi i žitarice. Stručnaci govore da ljudi nakon 30-te treba da piju filtriranu vodu za razliku od flaširane, jedu više organsku hranu i konzumiraju zdrava mesa. Jedite zdrav doručak, bezmasnu hranu, više povrća I vlakana. Jedite umereno i hranu koja ne poseduje visoku kiselost, kao što su crvena mesa, alkohol i šećeri. Čaša vina je sasvim dovoljna posle oborka.
Što se tiče vežbanja, samo tri puta nedeljno bez velikih opterećenja i zamora. Lagani kardio, šetnjica, plivanje, trčanje, planinarenje, veslanje… ili osnovne vežbe kod kuće ili u parku.
Share this:
KAKO NESPAVANJE I STRES UTIČU NA GOJAZNOST I ORGANIZAM
Malo ljudi zna da slab ili kratak i nedovoljan san utiče na gojaznost i taloženje viška kilograma. Stres i hormone koje on luči takođe utiču na naše kilograme i organizam. Kako, saznaćemo u sledećem tekstu.
STRES
Šta je kortizol? To je hormon koji luči kora nadbubrežne žlezde kao odgovor na stres, a efekat koji on ima na mišić i organizam je isključivo destruktivan. Da stvar bude gora, kortizol povećava šećer u krvi i na taj način u telo “sprema” masno tkivo. Naravno, tamo gde bi ga najmanje voleli videti – oko struka, na bedrima i sl.
Ako gledamo ciklični ritam izlučivanja kortizola, onda je njegova koncentracija redovno najviša kod buđenja, u 10:00 u 15:00 i na početku noćnog sna. Stoga je u ta vremena vrlo važno uneti kvalitetne nutrijente.
Kod osobe koja trenira, kortizol je isto tako na vrlo visokom nivou nakon treninga i vlada kataboličko okruženje. Kako bismo smanjili taj efekat na minimum, nakon treninga treba konzumirati ugljene hidrate visokog glikemijskog indeksa (glukoza, maltodekstrin) kako bi se izlučio insulin. To je bitno iz dva razloga: insulin deluje suprotno kortizolu (smanjuje nivo šećera u krvi), a glukoza koja pod njegovim delovanjem ulazi u stanicu otvara “vrata” na membrani stanice da bi gradivni elementi (aminokiseline iz proteina surutke koji se konzumiraju zajedno s ugljenim hidratima) mogli obnoviti stanicu.
Međutim, taj period u kojem imamo priliku zaustaviti katabolizam i osigurati mišiću brzi dotok aminokiselina i obnovu energetskih resursa (ugljenih hidrata) je vrlo kratak i obuhvata najduže sat vremena od završetka treninga.
NESPAVANJE
Naime, ako ne spavamo dovoljno nivo leptina, hormona koji kontroliše apetit i utiče na proizvodnju masnih naslaga, opada. Nizak nivo leptina signalizira organizmu da postoji nedostatak hrane i povećava apetit. To znači da mozak dobija poruku da je potrebna dodatna količina hrane, i na taj način se gojimo.
Većina ljudi potrebno je između šest i osam sati sna za jednu noć. Studije pokazuju da dobar san može da ograniči koliko kalorija ljudi unose, a da “loše i kratko dnevno spavanje” može dovesti do povećanja telesne težine.
Ako ste skloni da ostajete do kasno u noć i da malo spavate, ovi rezultati mogu biti posebno bitni za vas. Pokazalo se da se kod onih koji lezu kasno i unose obroke posle 22h kilogrami vise lepe za stomak nego u ostalim delovima dana.
health & fitness 