Blog Archives

ADRENALINSKA ZAVISNOST

Adrenalin je zanimljiv hormon koji je cesto pojacano prisutan u svakodnevnom zivotu a da toga nismo ni svesni. Sta je on, kako deluje, koliko je dobar a koliko opasan saznacemo u danasnjem tekstu.

Nadbubrezna zlezda stimulisana nekom aktivnoscu koja izaziva stres dovodi do lucenja adrenalina. Nekim ljudima u tim situacijama dovodi do osecaja uzivanja i osecaja da zive zivot punim plucima, a nekima do osecaja straha i neprijatnosti. Zajedno sa kortizolom koji se isto luci u nadbubreznoj zlezdi, ovi hormoni se isto zovu i stresni hormoni. Adrenalin takodje deluje na jetru i izaziva povecano oslobadjanje glukoze u krvi koja povecava energetsku spremnost naseg organizma.

Adrenalinski sportovi dovode do lucenja dopamina koji se takodje luce i tokom seksa, uzimanja alkohola ili psihoaktivnih supstanci. U kombinaciji sa adrenalinom dopamin dovdi do toga da se ljudi u ekstremnim situacijama nekotrolisano smeju ili vriste.

Psiholozi govore da je nekim ljudima ovakav vid aktivnosti sa puno rizika i savladavanja svojih strahova neki vid terapije. Ovakvi ljudi obozavaju mesavinu osecanja straha i uzbudjenja.

Pojacano lucenje adrenalina dovodi do suzavanja krvnih sudova, povecanog broja otkucaja srca, povecanje pritiska krvi na krvne sudove i niz drugih fizioloskih promena kako bi se organizam izborio protiv novonastalog stresa.

Adrenalinski zavisnici su uglavnom ljudi zavisni od ekstremnih sportova (paraglajding, skijanje, skakanje padobranom, alpinizam i drugi), naravno adrenalin se luci i u drugim sportovima i drugim situacijama. To su hiperaktivni ljudi koji su u stalnoj potrazi za novim izazovima koji ce povecati ili zadovoljiti dovoljnu dozu adrenalina u organizmu. Najveci strah kod ovih ljudi je DOSADA.

Cesto izlaganje stresogenim situacijama dovodi do ADRENALINSKE INSUFIJENCIJE tj smanjene funkcije nadbubreznih zlezda sto uzrokuje smanjeno lucenje adrenalina. Simptomi: nesanica, hipoglikemija, vrtoglavica, umor, slaba koncentracija, ceste prehlade. Za uspostavljanje normalnog lucenja adrenalina potrebno je: dovoljan i kvalitetan san, meditacija, zdravi obroci, izbegavanje nikotina i alkohola, pametan trenig.

Direktor Googla Alen Justas je u strogoj tajnosti, samo 2 godine nakon sto je Felix Baumgartner skocio sa visine od 39km, skocio sa 42km i oborio rekord u slobodnom padu probivsi zvucni zid. To govori o granicama ili ne, adrenalinske zavisnosti.

Probijanjem sopstvenih granica naravno mozete upoznati sebe nauciti mnoge stvari postati bolja osoba ali nekad ako se nema granica i kontrola posledice mogu biti kobne pa cak i sa smrtnim ishodom. Svedoci smo da zarad mediske paznje i lajkova mnogi su zavrsili svoje zivote tuzno, padanjem sa litica ili drugim nezgodama. Zato pamet u glavu i adrenalin moze biti najzdraviji oblik terapije u ova luda vremena samo ako se izaziva na pravi nacin.

Posted in FITNESS, SRPSKI

POZITIVNI I NEGATIVNI EFEKTI KOFEINA

Nov 10

Posted by Marko Mikic

Mehanizam delovanja Kofeina, da li pozitivno ili negativno utiče na organizam, kakvo je njegovo delovanje na fizičku aktivnost, i još par zanimljivih pitanja, obradićemo u narednom tekstu.

coffeine_in_products_2014-10-13_22-02-43

Kofein je prirodni alkaloid, koji se dobija iz zrna kafe, iz listova čaja i iz kakaovih zrna. Dodaje se veštačkim pićima ( koka kola ). On je prirodni psihostimulans i utiče na centralni nervni sistem.

Pozitivne strane Kofeina

% nutritijenata u šoljici kafe: Vitamin B12 11%, Vitamin B5 6%, Vitamin B1 2%, Vitamin B3 2%, Magnezijum 3%, Fosfor 1%. Kafa sadrži male količine vitamina ali je snažan antioksidans.

Nije potpuno jasno zašto kofein poseduje očigledne ergogene efekte, i ako postoji hipoteza da on stimuliše simpatički nervni sistem i povećava utrošak masnih kiselina, čime se štede ograničene zalihe glikogena u mišićima i jetri. Kao stimulans centralnog nervnog sistema, kofein može da smanji osećaj zamora, što omogućava produženo trajanje aktivnosti i unapređenje sportskih rezultata. Konačno, kofein igra značajnu ulogu u oslobađanju jona kalcijuma iz sarkoplazmatskog retikuluma u mišićnoj ćeliji. Ovo dalje može dovesti do stimulisanja snažnije mišićne kontrakcije naročito tokom anaerobnih sportova i sportova snage. Međutim, novije studije ukazuju da ukoliko povećamo unos slobodnih masnih kiselina i istovremeno unosimo kofein, neće doći do povećanja njihove oksidacije, niti uštede glikogena. Kompetitivna prednost se, izgleda, pre svega odnosi na ulogu kofeina u stimulaciji centralnog nervnog sistema. Tokom sportova izdržljivosti, kofein dokazano smanjuje osećaj zamora, povećava koncentraciju i pažnju, dok tokom treninga snage, ili kratkim eksplozivnim aktivnostima, kofein ima ulogu pokretača kontrakcije skeletnih mišića.

Negativne strane Kofeina

Korisnici mogu postati zavisni od kofenia, usled previše konzumiranja. Dok je niska i umerena doza, generalno bezbedna. Oni koji naglo prestanu da konzumiraju kofein, a ranije su bili zavisnici, imaju problem sa glavoboljom i mentalnim zamorom. To stanje traje nekoliko dana dok se telo ne prilagodi.

Previše unošenje kofeina izaziva, povećanu nervozu i poremećaj sna. To ima za posledicu da, usled unošenja kofeina kako bi smanjili dnevni umor, dolazi do nesanice. Unošeneje kofeina negativno utiče u interakciji sa nekim lekovima. Kofein povećava nivo šećera u krvi, što pravi problem osobama koji imaju Dijabetes tipa 2 i kontrolisanje insulina. Osobe koje imaju povišen pritisak i dijabetes trebaju da izbegavaju kofein. Studije kažu i da žene koje piju više od 3 šoljice kafe ( 300 mg kofeina ) dnevno, dovodi do gubitka koštane mase u kičmenom stubu, za vreme postmenopauze. Dolazi do nedostatka Kalcijuma u kostima. Kofein može takođe da dovede do stomačnih problema, usled gorušice i stomačne kiseline.