Blog Archives

KAKO NESPAVANJE I STRES UTIČU NA GOJAZNOST I ORGANIZAM

Malo ljudi zna da slab ili kratak i nedovoljan san utiče na gojaznost i taloženje viška kilograma. Stres i hormone koje on luči takođe utiču na naše kilograme i organizam. Kako, saznaćemo u sledećem tekstu.

STRES

Šta je kortizol? To je hormon koji luči kora nadbubrežne žlezde kao odgovor na stres, a efekat koji on ima na mišić i organizam je isključivo destruktivan. Da stvar bude gora, kortizol povećava šećer u krvi i na taj način u telo “sprema” masno tkivo. Naravno, tamo gde bi ga najmanje voleli videti – oko struka, na bedrima i sl.

Ako gledamo ciklični ritam izlučivanja kortizola, onda je njegova koncentracija redovno najviša kod buđenja, u 10:00 u 15:00 i na početku noćnog sna. Stoga je u ta vremena vrlo važno uneti kvalitetne nutrijente.

Kod osobe koja trenira, kortizol je isto tako na vrlo visokom nivou nakon treninga i vlada kataboličko okruženje. Kako bismo smanjili taj efekat na minimum, nakon treninga treba konzumirati ugljene hidrate visokog glikemijskog indeksa (glukoza, maltodekstrin) kako bi se izlučio insulin. To je bitno iz dva razloga: insulin deluje suprotno kortizolu (smanjuje nivo šećera u krvi), a glukoza koja pod njegovim delovanjem ulazi u stanicu otvara “vrata” na membrani stanice da bi gradivni elementi (aminokiseline iz proteina surutke koji se konzumiraju zajedno s ugljenim hidratima) mogli obnoviti stanicu.

Međutim, taj period u kojem imamo priliku zaustaviti katabolizam i osigurati mišiću brzi dotok aminokiselina i obnovu energetskih resursa (ugljenih hidrata) je vrlo kratak i obuhvata najduže sat vremena od završetka treninga.

NESPAVANJE

Naime, ako ne spavamo dovoljno nivo leptina, hormona koji kontroliše apetit i utiče na proizvodnju masnih naslaga, opada. Nizak nivo leptina signalizira organizmu da postoji nedostatak hrane i povećava apetit. To znači da mozak dobija poruku da je potrebna dodatna količina hrane, i na taj način se gojimo.

Većina ljudi potrebno je između šest i osam sati sna za jednu noć. Studije pokazuju da dobar san može da ograniči koliko kalorija ljudi unose, a da “loše i kratko dnevno spavanje” može dovesti do povećanja telesne težine.

Ako ste skloni da ostajete do kasno u noć i da malo spavate, ovi rezultati mogu biti posebno bitni za vas. Pokazalo se da se kod onih koji lezu kasno i unose obroke posle 22h kilogrami vise lepe za stomak nego u ostalim delovima dana.

BAZALNI METABOLIZAM

Zašto je važno znati šta je bazalni metabolizam, kolika mu je vrednost kod muškaraca i žena, od čega zavisi, kako se izračunava, i još drugih korisnih informacija ćete saznati u narednom tekstu.

Bazalni metabolizam izračunava minimalnu količinu energije koja je potrebna za održavanje osnovnih životnih funkcija organizma. To je ono što vaši organi potroše u stanju mirovanja, odnosno energija koja vam je potrebna za održanje života. Jetra je najveći potrošač energije u mirovanju (oko 27%), zatim mozak (19%), mišići (18%), srce (7%), pluća (9%) i bubrezi (10%). Izraženo u kalorijama, prosečna stopa bazalnog metabolizma za odraslog muškarca iznosi oko 1500 do 2000 kcal/dan, a kod žena 1200 do 1600 kcal/dan. Razlog za postojanje razlike leži u manjim unutrašnjim organima žena i manjem sadržaju mišićnog tkiva (manja ukupna ćelijska masa).

metabolism-and-calories

On se izračunava najjednostavnijom formulom: telesna tezina (kg) x 20 kcal , npr. 80kg x 20 kcal = 1600 kcal

Dominantni faktori koji utiču na vrednost bazalnog metabolizma su veličina organizma, starost i pol. Osim toga i unos hrane utiče na stopu bazalnog metabolizma – gladovanje smanjuje bazalni metabolizam delujući kao odbrambeni mehanizam kojim se organizam brani i štedi energiju.

Fizička aktivnost takođe menja vrednosti bazalnog metabolizma – nakon završetka fizičke aktivnosti uočava se porast nivoa metabolizma. Primećeno je da nakon dužih aktivnosti (80 do 180 minuta) umerenog intenziteta dolazi do dugoročnog povećanja metabolizma u mirovanju koje traje 24 do 48 h nakon treninga. Dobro je poznato da je metabolizam u mirovanju uvećan za oko 200 kcal/dan kod osoba koje su redovno fizički aktivne u odnosu na one koje nisu.

Ako znate koliko iznosi vaš bazalni metabolizam i znate da jednim prosečnim treningom u teretani potrošite od 200 do 500 kcal ( u zavisnosti od vremena trajanja treninga i intenziteta ), onda ćete umeti da svoj dnevni kalorijski unos prilagodite svom cilju. Ako vam je namera da smršate, kalorijski unos mora biti manji od vaše ukupne dnevne potrošnje (bazalni metabolizam plus aktivnost). Idealno je da taj deficit bude oko 500 kcal. Suprotno tome, ako želite masu, unosite 500 kcal više od onoga što je vaša dnevna potrošnja. 

%d bloggers like this: