Blog Archives

PRECIZNOST MERENJA MASTI U ORGANIZMU

Koje su najpreciznije metode za merenje procenta masti, da li su elektronske vage precizne i pouzdane, saznaćemo kroz sledći tekst.

Elektronske vage za merenje su dostupne u bezbroj modela. One koriste tehnologiju koja se zove bioelektrična impedansa, i procenjuje koliki procenat masti imate, procenat mišićne mase, procenat vode itd… Kada stanete na skalu, senzor pušta jednu neprimetnu električnu struju koja prolazi kroz celo telo i vraća se nazad. Zato što sadrži mnogo više vode, mišići sprovode struju bolje nego masti, tako da ako je veći otpor više masti imate. Vage koriste formule za izračunavanje procenta telesne masti gde uključuju ove informacije otpora, zajedno sa drugim podacima koje ste uneli (visina, težina, starosti, pol). Neke vage sadrže I ručke gde elektrode prolaze kroz ruke, takve vage bolje ocenjuju ukupne telesne masti. Sve veći broj elektronskih vaga je povezano sa kompjuterima, ili imaju svoj displej, gde automatski prenose podatke I štampaju na papir.

Da li su elektronske vage tačne?

Jedan od problema sa vagama koje mere telesne masti je da su često netačne ili neprecizne. Mnogo promenljivih utiču na rezultate, uključujući i koliko ste hidrirani, kada ste poslednji put jeli, pa čak i da li tvoja stopala imaju žuljeve ili su prljava, kao i vrsta i kvalitet samog proizvoda I da li je redovno servisiran. Studije su pokazale da rezultati koje daju električne vage često se razlikuju od rezultata koje daju standardne metode merenja masti. Uređaji koji imaju ručne elektrode imaju tendenciju da prolaze nešto bolje. U studiji objavljenoj u Obesity Facts u 2008. godini, vage sa samo stopalnim elektrodama potcenjuju telesne masti kod ljudi sa puno telesne masnoće i precenjuju ga kod vitkijih ljudi. Čak i priručnici kažu da uređaji mogu biti manje precizni za starije osobe, kod visoko treniranih sportista, kod dece i osoba sa osteoporozom.

Da li su elektronske vage potrebne?

Svakako napredak I proveravanje da li smo dobili ili izgubili masti je svakako potrebno. Neki istraživači kažu da vage za merenje telesnih masti mogu biti korisne za praćenje promena tokom vremena i da mogu da pomognu za motivisanje nekih ljudi da izgube težinu (redovne vage mogu naravno isto da pomognu ali nemate u uvid koliko ste masti a koliko mišića dobili ili izgubili, već samo da li gubite ili dobijate kilograme, što može biti jako zbunjujuće I obeshrabrujuće). Ipak, testiranje vaše telesne masti nije nešto što treba da uradite stalno na dnevnoj ili nedeljnoj bazi, već trebate da  pustite neki duži period pa uradite opet testiranje.

Ostali testovi i merenja.

Jedan od najboljih načina da se vidi da li imate previše telesnih masti je jednostavno merenje struka. Zatim Indeks telesnih masti ili BMI, koji uzima u obzir težinu i visinu, je još jedna dobra mera. Ako želite da izmerite svoj procenat telesnih masti najbolje je da ga mere profesionalci na univerzitetu i istraživačkom centru, u bolnici ili sportskoj medicinskoj klinici. Metode koje se koriste uključuju hidrodensitometriju (podvodno merenje, smatra se najpreciznijim), zatim Bod Pod (koji koristi vazduh umesto vode) i DEKSA skeniranje (tip X-zraka koji je sličan testu koštane gustine). Telesne masti mogu se meriti isto pomoću KALIPERA, ali tačnost rezultata zavisi od stručnosti osobe koja radi test.

Danas u svetu kako u medicini tako I fitnesu su sve primenljiviji 3D skeneri koji rade detaljnu analizu tela pomocu lasera I kamera. Cena skenera dostiže visoku cenu ali pošto se fitnes industrija razvija jako ubrzanio I dosta se ulaze u nju , ovi skeneri će biti sastavni deo svakog fitnes centra I moći ce lakše i preciznije da prate napredak klijenata.

ODNOS MASTI I PROTEINA U TELU

Odnos između proteina I masti

Verovatno mislite da je protein samo gradivni element mišićnog tkiva, a mast gradivni element masnog tkiva , ali proteini mogu da deluju kao i masti pod određenim fiziološkim uslovima. Primarna uloga proteina je da obezbedi gradivne blokove, ili amino kiseline, da sintetišu strukturne i funkcionalne proteine u telu. Međutim, amino kiseline iz mišića mogu takođe da se konvertuju u molekule koji se koriste za energiju ako se potrose ostali izvori energije. Nasuprot tome, unošenje viška kalorija izazvaće da se dodatne aminokiseline konvertuju u molekule masti.

Unošenje prekomerne količine proteina može se pretvoriti u masti, posebno ako jedete previše kalorija. 2012te studija objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja pokazala je da su ljudi, koji unose više od 1.000 kalorija dnevno od dozvoljenog, dobili sličnu količinu masti u telu bez obzira na to koliko proteina su unosili.

Da li proteinski napitci tope masti?

Proteinska pića koja proizvode kompanije mogu da tvrde da njihovi proizvodi tope masti, ali nema hrane koja može selektivno smanjiti masti u telu. Proteinska pića mogu pomoći za stabilizaciju nivoa šećera u krvi, što će sprečiti prejedanje kasnije u toku dana. Piti proteine može biti pogodan način da se obnove potrošene hranljive materije. Ipak, proteinski šejkovi moraju biti deo dijete i načina vežbanja za izazivanje gubitka telesne masti.

Mogu li proteini da preuzmu funkciju ugljenih hidrata i masti u vašem telu?

Protein je od suštinskog značaja za izgradnju i obnavljanje ćelija i tkiva. Međutim, ugljeni hidrati i masti imaju funkcije koje protein ne može da zameni.  Protein je najneefikasniji izvor energije u poređenju sa ugljenim hidratima i mastima. Proces delovanja enzima zahteva energiju, što može biti ugroženo ako je izvor energije samo iz proteina. Masti su takođe od suštinskog značaja za lučenje I stvaranje nekih hormona.

Mogu li se i dalje gubiti telesne masti uzimajući Whey protein?

Proteini surutke, napravljeni iz procesa pretvaranja kravljeg mleka u sir, je popularan proteinski dodatak, jer je to jedan od najefikasnije apsorbovajući oblik proteina. Whey protein neće ugroziti vašu sposobnost da izgubite masti sve dok ne jedete više kalorija nego što je vašem telu potrbno. Whey protein Isolate je 100% protein surutke i ima manje kalorija po gramu od koncentrovanog proteina surutke, koji ima ugljene hidrate i masti zajedno sa proteinom. Izolat je bolja opcija ako pokušavate da izgube težinu.

Odnos izgradnje mišića I gubljenja masti

Ako želite da izgradite mišiće a izgubite masti to će mnogo efikasnije ići ako potpuno odvojite vreme za povećanje mišićne mase od perioda sagorevanja masti. Period za koji ćete moci to da ostvarite je od prilike 3 meseca za povećanje mišićne mase I 3 meseca dijete za gubljenje masti ili kraći period za oba ali periodi moraju biti jednake vremenske duzine trajanja, sve zavisi od ličnih želja tj. koliko mišićne mase želite da dobijete I masti da izgubite.

 

POVREMENI POST – praktično ili ne

Šta je povremeni post i zašto bi ga trebalo praktikovati?

Povremeni post nije dijeta, to je obrazac ishrane. To je način zakazivanja obroka, tako da ćete izvući maksimum iz njih. Povremeni post ne menja ono sto jedete, menja kada jedete. Dok nešto stalno jedemo telo troši 80 % energije na probavu hrane i ne stiže odrađivati druge važne funkcije. Tek kada nije zauzeto stalnom probavom hrane, može raditi na regeneraciji stanica I detoksifikaciji, što je vrlo važno za zdravlje.

Pre svega, to je odličan način da smrsate bez odlaska na dijetu ili intenzivno ukidanje kalorija. U stvari, većinu vremena ćete pokušati da zadržite isti unos kalorija kada počnete isprekidano gladovanje. Osim toga, isprekidani post je dobar način da zadržite mišićnu masu, a gubite masti.

IMG_20150127_153506

Da biste razumeli kako isprekidano gladovanje dovodi do gubitka masti treba prvo da razumete razliku između punog stomaka i praznog stomaka. Vaše telo je u stanju sitosti kada vari i apsorbuje hranu. Tipično, stanje sitosti kreće kada počnete jesti i traje od 3 do 5 sati sve dok vase telo ne počne digestiju i apsorbciju hrane koja je pojedena. Kada ste u stanju sitosti, veoma je teško za vaše telo da sagori masti jer je nivo insulina visok . Za vreme praznog stomaka ili posta, vaše telo prelazi u ono što je poznato kao post-apsorpciono stanje, što je samo način da se kaže da vaše telo ne obrađuje obrok. To stanje traje od 8 do 12 sati nakon poslednjeg obroka. Mnogo je lakše da vaše telo sagori masti u stanju posta, jer je vaš nivo insulina nizak. Kada ste u stanju posta vaše telo može da sagori masti koje su bile nedostupne za vreme punog stomaka. Post stavlja naše telo u fazu brzog sagorevanja masti što se teško može postići sa normalnim rasporedom ishrane.

Dnevni povremeni post:

Nije bitno kada pokrenete 8-časovni period ishrane. Možete početi u 8 ujutru  i zaustaviti u 4 popodne. Ili krenuti od 2 popodne i zaustaviti u 10 uveče. U pitanju su samo 2 obroka dnevno u razmaku od 8 sati i sledeći u razmaku od 24 sata.

Nedeljni povremeni post:

Jedan od najboljih načina da započnete sa povremenim postom  je da to uradite jednom nedeljno ili jednom mesečno. U ovom primeru, ručak u ponedeljak vam je poslednji obrok u toku dana, tada postite do ručka u utorak. Ovaj raspored ima prednost što vam omogućava da jedete svaki dan u nedelji, a još uvek iskoriste priliku da postite 24 sata.

Za vreme posta bitno je da pijete dosta vode a I zeleni čaj se preporučuje.

Kako da preskočite doručak?

Namernice koje jedete za doručak ne izbacujete, možete ih samo jesti u 1 poslepodne i večeru kasnije u 9 uveče. Takođe, ako jedete veliku količinu hrane za večeru noć pre, biće te iznenađeni koliko energije imate ujutru.

Šta je sa tim da treba jesti na svaka 3 sata?

Evo zašto je to bilo popularno : Vaše telo sagoreva kalorije kada obrađuje hranu. Dakle misija više obroka dnevno jeste da bi sagoreli više kalorija tokom dana. Tako da ako jedete više obroka dnevno pomoći ce vam  da izgubite težinu. Ovde je problem: količina kalorija koju ste sagoreli je proporcionalno veličini obroka koje vaše telo obrađuje. Dakle, sagorevanje šest manjih obroka koje daju 2000 kalorija sagoreva istu količinu energije kao i dva velika jela od po 1000 kalorija. Nije bitno da li su kalorije u 10 obroka ili u 1 obroku, vi ćete zavrsiti na istom mestu.

Kako izdržati 24 sata bez obroka?

Mentalna barijera je najveća stvar koja sprečava ljude da poste, post nije lako primeniti u praksi. Evo nekoliko razloga zašto povremeni post nije loš. Prvo, gladovanje praktikuju u raznim verskim religijama vekovima. Lekari su se osvrnuli i na zdravstvene koristi od gladovanja hiljadama godina. Drugim rečima, post nije neka nova moda ili lud marketinski trik.

Drugo, o postu se ne govori  toliko puno. Razlog za to je sto marketinski, i nije baš dobar za prehrambenu industriju i kompanije koje proizvode suplemente i hranu. Rezultat je da se čini da post izgleda malo ekstremno i čudno što bas I nije tačno.

Treće, verovatno ste već mnogo puta postili iako niste bili svesni. Da li ste ikada spavali do kasno vikendom, a onda kasno ručali? Neki ljudi ovo rade svakog vikenda. U ovakvim situacijama, cesto večeraju noć pre, a onda ne jedu do 12 popodne ili cak kasnije. To je post od 16 sati a da pri tom nisu ni svesni.

Pozitivne stvari povremenog posta:

Bolje zdravlje I smanjen rizik od oboljevanja, jer se telo stigne regenerisati I detoksifikovati. Mršavljenje I skidanje masnih naslaga. Kontrolu apetita. Bolju mentalnu oštrinu I koncentraciju, jer mozak bolje radi na ketone.

MASTI – dobre i loše

Masti su prvenstveno energetske materije koje se unose putem ishrane korišcenjem namirnica biljnog i životinjskog porekla. One su nosioci vitamina A,D,E i K, takođe imaju gradivnu ulogu, jer čine 2% svake ćelije. Masti uz šećere čine najjeftiniji izvor energije, jer 1 gr masti sagoreva 9 kcal ( dvostruko više od  belančevina i ugljenih hidrata ).

image

Masne kiseline se mogu klasifikovati na zasićene i nezasićene.

Prvi tip su zasićene masti, koje se većinom nalaze u mesu, jajima, mlečnim proizvodima, uključujući puter, sir…Mnogo bolji i zdraviji tip za ishranu su nezasićene masti. To su zdrave masti i podeljene su u dve grupe: mononezasićene i polinezasićene.

Mononezasićene masti se nalaze u maslinovom ulju, orasima, ulju uljane repice…

Polinezasićene masti se nalaze u nekim biljnim uljima i ribljem ulju. To su:
a) Omega 6 linolna kiselina. Uloga im se ogleda u pravilnom rastu organizma. Ima ih u suncokretovom, kukuruznom i susamovom ulju.
b) Omega 3 linolna kiselina. Uloga im se ogleda u strukturi i funkciji ćeliske membrane. Ima ih u ulju iz lanenog semena, iz semena bundeve, kao i ribljem ulju: lososa, tune, sardele, haringe, skuše. Ne može se stvarati u organizmu, već se mora uneti hranom. Derivat omega 3 igra važnu ulogu u razvoju mozga i funkciji vida.
Omega 3 masti su posebno važne jer podižu nivo dobrog HDL holesterola i smanjuju nivo loseg LDL, a takođe su vazne i za razvoj mozga. Deluju povoljno na zdravlje srca i krvnih sudova, pa unos ribe dva do četiri puta nedeljno i redovna upotreba maslinovog ulja doprinose smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Preporučuje se da odnos zasićenih i nezasićenih masti u ishrani bude 10: 30%

Masnoće koje sadrže fosfor zovu se fosfolipidi. Oni se dodaju u hranu kao aditiv, najčesće u margarin, čokoladu, zamrznute slatkiše. Od sterola je najvažniji holesterol koji se preko 90% nalazi u membrani ćelije i potreban je za sintezu vitamina D u koži, zatim za sintezu nekih hormona (testosterona i estrogena). Lekovi kao što su steroidi anabolici, pripadaju grupi sterola (koriste se u sportu za povećanje mišićne mase i snage, ali su jako opasni jer oštećuju jetru).

Opšti unos masnoća treba da pokrije manje od 30 % dnevnih energetskih potreba. Poreklo treba da bude prvenstveno iz žitarica, povrća i voća, koja su bogata vlaknima i mikronutritijentima. Osoba sa poremećajem masnoća čiji je holesterol u krvi povećan mora da primeni smanjivanje dnevnog unosa nezasićenih masnoća na svega 20% i zasićenih masnoća na 7%.

PRAZNE KALORIJE

Zasto gojazni ljudi nikad nisu dovoljno siti? Zbog cega osete glad samo sat vremena nakon obilnog obroka? I sta je potrebno promeniti da bi nekontrolisana glad prestala?

IMG_20150127_154229

Za pocetak treba razlikovati nutritivne i energetske ( kaloriske ) vrednosti hrane. Neke namirnice mogu biti visokokaloriske , davati u trenutku visok nivo energije ( slatkisi ) , ali telo ne moze iz njih da izvuce nikakve gradivne elemente, te prakticno ostane gladan. Da paradoks bude veci, sto vise ( dzank hrane ) unosite, to je organizam zeljniji hranljivih sastojaka. Ono sto bi covek trebalo da jede su jaja, meso i riba jer su mu potrebni proteini ( umesto salama, pasteta i virsli ), povrce i voce jer su mu neophodni vitamini, minerali i antioksidansi. Tu su i ugljeni hidrati i masti ,ali ne bilo koji.

Gde se nalaze. U poslednje vreme cesto se koristi termin “prazne kalorije” za namernice bogate ugljenim hidratima, a siromasne belancevinama, vitaminima, mineralima, amino kiselinama ili vlaknima. Tu se misli: na slatkise i druge namirnice koje sadrze secer ( cokolade, bombone, industrijski keks … ), rafinirane zitarice poput belog hleba belog pirinca ( bogate su skrobom ) , zasicene masnoce, brza hrana ( hot dog, hamburgeri, przeni krompirici… ) ,alkoholna pica. Posebno bogata kalorijama je przena hrana ( pomfrit, przena piletina ili cips ) , a vrlo siromasna nutritijentima. Velika porcija na primer przenih krompira zadrzi 570 kalorija,  sto predstavlja trecinu dnevnih kaloriskih potreba za zene, a cetvrtinu dnevnih potreba za muskarce.

Kako im se odupreti. Pokusajte da sto manje przite, a sto vise kuvate hranu. Peceni krompir moze zameniti pomfrit, kao i pecena piletina. Izbegavajte gazirane napitke. Osim velike kolicine secera, kinin u mnogim napitcima moze da smanji broj trombocita u krvi i da negativno utice na jetru, cak i da dodvede do ciroze.Klasicni beli hleb zamenite crnim sa celim zrnima. Hleb sa celim zrnima sadrze vlakna koja olaksavaju varenje i antioksidanse. Klasicne grickalice za uzinu zamenite vocnim uzinama ili nekim integralnim keksom koji sadrzi u sebi zitarice. Slatkise treba zameniti vocem , suvim vocem, orasastim plodovima.

KAKO UKLONITI SALO SA SPECIFIČNIH DELOVA TELA

 Većina ljudi pati od ”regionalnih” naslaga masti – naslaga na određenim delovima tela. Salo se taloži po celom telu ali je najupadljivije u određenim oblastima. Sa tih delova tela najteže gubimo salo. To su problematični delovi.Ova problematična područja su pod velikim uticajem hormonskog stanja i određena su vrstom hormona koji se ne luči kako treba (nije u ravnoteži).

Fat-Blast

Jedna od stvari o kojima se u poslednje vreme prilično govori jeste veza između sala na stomaku i hormona koji se zove kortizol (hormon stresa). Da pojednostavim – što je viši nivo kortizola, verovatno ćete imati više sala na stomaku. To znači, da ako imate prilično sala na stomaku, razumno je zaključiti da je i nivo kortizola kod vas povišen. Odličan tekst o mehanizmu nastanka sala pod uticajem kortizola.

 

Visok nivo kortizola je štetan i iz drugih razloga, ali mi ćemo se usmeriti na činjenicu da zbog kortizola niste tako ”mali” baš oko stomaka.

Umesto da se samo patite sa svim ovim, očigledno rešenje je u tome da pokušate da smanjite nivo kortizola što će dovesti i do smanjenja sala na stomaku. Smanjenje kortizola nije baš tako jednostavno. Možda ste nekad naišli na reklame koje vam nude anti-kortizol pilule. Čak i da su delotvorne (a nisu), hormon poput kortizola ne može da se zavara nekom pilulicom.

Prlično dobar princip je da treba koristiti određene hormone da bi se regulisali neki drugi. U suštini, protiv hormona možete da se borite hormonima. Nauka istražuje koji hormoni i na koji način deluju jedni na druge. Što se kortizola tiče, ne treba ići dalje od hormona rasta.

Hormon rasta (HR) ili Human Growth Hormone (HGH), proizvodi se u hipofizi. Hormon rasta je jedan od najznačajnijih faktora u oblasti uravnotežavanja, kontrole kortizola. Pojednostavljeno rečeno, više hormona rasta smanjuje količinu kortizola.

Kako pokrenuti telo da luči HR.

Možda ste čuli da su određene vežbe izuzetno efikasne u podsticanju lučenja hormona rasta. To je indirektno tačno.

Hormon rasta se normalno stvara i ispušta kao odgovor na nešto, a u slučaju treninga, vežbi, HR se oslobađa kao reakcija na nešto što se zove mlečna kiselina.
Mlečna kiselina je nusproizvod nekih hemijskih i metaboličkih procesa koji se dešavaju tokom vežbanja.
Tako, ako vežbate na određeni način, možete stvoriti VIŠE mlečne kiseline koja će zatim podstaći pojačano lučenje hormona rasta. Taj nalet hormona rasta će uticati na to da nivo kortizola ne bude visok. To će biti od pomoći da se oslobodite upornog sala na stomaku.

Kako da to učinimo? Mlečna kiselina se stvara tokom većine intenzivnih vežbi, ali postoji jedna neobična vežba koja može da proizvede više mlečne kiseline nego što je uopšteno moguće pri drugim vrstama vežbanja. To takozvano ”vežbanje mlečne kiseline” sastoji se u vrlo sporom podizanju težina prilikom treninga i njihovom brzom spuštanju.

Razlog za ovu strukturu je u tome što se mlečna kiselina prvenstveno stvara tokom ”koncentrične” ili pozitivne faze, faze podizanja pri vežbanju a ne tako mnogo prilikom ekscentrične ili negativne faze, faze spuštanja težine. Da bismo ovo iskoristili i stvorili više mlečne kiseline, treba da pojačamo pozitivnu fazu naših vežbi.

Brojčano to znači da za svako ponavljanje podizanja težine produžimo za oko 4-6 sekundi od uobičajene brzine vežbanja, a onda spuštamo težinu ekstremno brzo, ali sigurno. Npr, ako radite čučnjeve, spuštate se brzo, a podižete se vrlo polako. Ako radimo vežbu za grudi na klupi (benč), tegove podižemo sporo a na grudi ih vraćamo brzo.

Vežbanje sa ovakvim produženim koncentričnim pokretima đe stvoriti ogromnu količinu mlečne kiseline, što će što će opet podstaći vaše telo da stvara veću količinu hormona rasta. Taj hormon rasta će vam pomoći da sredite kortizol i da se lakše izborite protiv sala na stomaku.

Ako sve ovo ipak nebude dovoljno, trening koji izaziva stvaranje mlečne kiseline je izuzetan metod za gubljenje sala, pa ćete salo gubiti na svim delovima.

 

%d bloggers like this: