Blog Archives

ISTINA O AKTUELNIM ZDRAVIM NAMIRNICAMA

Stalno smo preko medija izloženi tvrdnjama o zdravom načinu života i zdravim namirnicama. Sve je jedna velika industrija i cilj je da se namami što više korisnika. Da li su zdrave namirnice koje vam se nude zaista toliko zdrave, saznaćemo u ovom tekstu.

Sve je više i više obrađenih proizvoda punih raznih aditiva i boja, kako bi ukus i miris bio što bolji, a datum trajanja bio što duži. U prilog tome mega kompanije prave i promovišu baš ove stvari kao pravi izbor za vas. Druga strana medalje je bitnija za vas. Bitno je da znate šta kupujete. Daćemo par primera.

INTEGRALNI HLEB. Teško je naći integralni hleb ili hleb od celog zrnevlja koji ne sadrži rafinirane žitarice, belo brašno i aditive. Sve mu to daje mekoću, boju i dužinu trajanja. Potražite domaći hleb napravljen od brašna proizvedenog u mlinovima, za koji ste sigurni da nema aditiva. Kupite pekač hleba i sami ga pravite.

PROTEINSKE ČOKOLADICE. Mnoge proteinske čokoladice su u osnovi slatkiši puni prostih hidrata, koji sadrže mali procenat proteina. Umesto toga, nakon treninga, jedite namirnice koje su prirodno bogate proteinima ( jaja, meso, živina, riba, pasulj i mahunarke).

ZDRAVE ŽITARICE. Doručak treba da sadrži zdrave žitarice, ali ne one u kutijama brendova ( fitness, wellness itd… ) u kojima su one pune hidrata i aditiva. Prilikom kupovine pogledajte sastojke. Ono što bi trebalo da sadrži je manje od 10g šećera po obroku i najmanje 5g vlakana po obroku.

BEZ GLUTENSKI OBROCI. U koliko ne bolujete od celijakije ili ste intolerantni na gluten, nema potrebe da izbegavate hranu koja sadrži gluten.

VOĆNI JOGURTI. Dodavanje meda i voća u jogurt jeste dobra ideja, ali kupovati voćne jogurte pune šećera je isto kao da jedete slatkiše.

KIKIRIKI PUTER. Puteri od koštuničavog voća mogu da zadovolje vaše dnevne potrebe masti i proteina, ali postoje mnogi puteri koji sadrže puno šećera ili trans masti. Čak i ako konzumiramo one bez aditiva i šećera, kašika takvog putera obično sadrži oko 100 kalorija. Treba paziti na količinu.

SALATE U PAKOVANJU. Upakovane salate koje možete kupiti na aerodromima, marketima i u brzoj hrani verovatno sadrže previše kalorija, ali je još gore što sadrže puno Natrijuma koji nije baš dobar izbor za vaš organizam.

KINOA PASTA. Prava Kinoa je fantastična za vas, ima manje ugljenih hidrata i šećera nego bilo koja pasta. Ali ako kupujete Kinoa Pastu, proverite da li sadrži Kinoa brašno. Sve ostalo sadrži isto šecera i manje proteina kao i svaka klasična pasta.

VITAMINSKI SOKOVI. Iako većina sokova sadrži zdrave hranljive materije kao što su vitamini, minerali i antioksidansi, oni takođe sadrže dosta šećera ( Čak i zeleni sokovi! ). Ne samo to, već nedostaje sve od vlakana koje povrće obezbedi. Jesti svoje povrće i voće miksano u blenderu je uvek bolja ideja.

Budite sigurni da ste pročitali nutritivne vrednosti na etikenti iza svakog proizvoda, i uz to da znate svoje dnevne potrebe ( šećera, ugljenih hidrata, masti, natrijuma i drugog ). I u koliko izbegavate upakovane i prerađene proizvode, jednostavna zdrava ishrana je odličan početak za vas.

Posted in HEALTH, NUTRITION, SRPSKI

MASTI – dobre i loše

Feb 18

Posted by Marko Mikic

Masti su prvenstveno energetske materije koje se unose putem ishrane korišcenjem namirnica biljnog i životinjskog porekla. One su nosioci vitamina A,D,E i K, takođe imaju gradivnu ulogu, jer čine 2% svake ćelije. Masti uz šećere čine najjeftiniji izvor energije, jer 1 gr masti sagoreva 9 kcal ( dvostruko više od belančevina i ugljenih hidrata ).

Masne kiseline se mogu klasifikovati na zasićene i nezasićene.

Prvi tip su zasićene masti, koje se većinom nalaze u mesu, jajima, mlečnim proizvodima, uključujući puter, sir…Mnogo bolji i zdraviji tip za ishranu su nezasićene masti. To su zdrave masti i podeljene su u dve grupe: mononezasićene i polinezasićene.

Mononezasićene masti se nalaze u maslinovom ulju, orasima, ulju uljane repice…

Polinezasićene masti se nalaze u nekim biljnim uljima i ribljem ulju. To su:
a) Omega 6 linolna kiselina. Uloga im se ogleda u pravilnom rastu organizma. Ima ih u suncokretovom, kukuruznom i susamovom ulju.
b) Omega 3 linolna kiselina. Uloga im se ogleda u strukturi i funkciji ćeliske membrane. Ima ih u ulju iz lanenog semena, iz semena bundeve, kao i ribljem ulju: lososa, tune, sardele, haringe, skuše. Ne može se stvarati u organizmu, već se mora uneti hranom. Derivat omega 3 igra važnu ulogu u razvoju mozga i funkciji vida.
Omega 3 masti su posebno važne jer podižu nivo dobrog HDL holesterola i smanjuju nivo loseg LDL, a takođe su vazne i za razvoj mozga. Deluju povoljno na zdravlje srca i krvnih sudova, pa unos ribe dva do četiri puta nedeljno i redovna upotreba maslinovog ulja doprinose smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Preporučuje se da odnos zasićenih i nezasićenih masti u ishrani bude 10: 30%

Masnoće koje sadrže fosfor zovu se fosfolipidi. Oni se dodaju u hranu kao aditiv, najčesće u margarin, čokoladu, zamrznute slatkiše. Od sterola je najvažniji holesterol koji se preko 90% nalazi u membrani ćelije i potreban je za sintezu vitamina D u koži, zatim za sintezu nekih hormona (testosterona i estrogena). Lekovi kao što su steroidi anabolici, pripadaju grupi sterola (koriste se u sportu za povećanje mišićne mase i snage, ali su jako opasni jer oštećuju jetru).

Opšti unos masnoća treba da pokrije manje od 30 % dnevnih energetskih potreba. Poreklo treba da bude prvenstveno iz žitarica, povrća i voća, koja su bogata vlaknima i mikronutritijentima. Osoba sa poremećajem masnoća čiji je holesterol u krvi povećan mora da primeni smanjivanje dnevnog unosa nezasićenih masnoća na svega 20% i zasićenih masnoća na 7%.