Blog Archives
UTICAJ FIZIČKE AKTIVNOSTI NA KREATIVNOST I KONCENTRACIJU
Da li i kako fizička aktivnost utiče na osobe koje se bave poslovima koji zahtevaju povećanu koncentraciju i kreativnost, probaćemo da objasnimo u narednom tekstu.
U prvih desatak dana treninga ono što ćete najviše osetiti na sebi jeste promena u mentalnom i psihofizičkom stanju a ne promena u kilogramima i mišićima koja je neznatna. Ono što sam naučio iz dugogodišnjeg iskustva u radu sa klijentima iz raznih delova sveta jeste da im vremenom postaje bitnije od kilograma i mišića to što imaju veću koncentraciju na poslu, smireniji su, lakše i lepše spavaju, odmorniji se bude, imaju manje stresa tj lakše ga akumuliraju.
Ovo je normalno iz razloga što fizička aktivnost pozitivno utiče na rad srca, na cirkulaciju krvi, na pritisak u krvnim sudovima, kao i mnogim drugim funkcijama organizma. Ovo je bitno zato što su ovo sve preduslovi za dobru koncentraciju ( opuštenost organizma ) iz koje proizlazi kreativnost kako na poslu tako i u privatnom životu.
Dovoljno je 30 minuta dnevno da posvetite pažnju svom telu u vidu fizičke aktivnosti. U toku treninga broj otkucaja srca u minuti se povećava , u zavisnosti od težine vežbi i intenziteta , i do 180 pa i više otkucaja u minuti. To će dovesti do toga da vaše srce sporije i mirnije radi tokom dana a samim tim vaš organizam će biti mirniji a funkcije organa u balansu što dovodi do bolje koncentracije i sklonosti ka manjim emotivnim stresovima tokom dana.
Na pitanje mog profesora fiziologije koje ide ovako: znamo da je svakom u životu predodređen broj otkucaja i da od toga zavisi koliko godina ćemo živeti, kako onda oni sportisti koji svaki dan imaju po dva treninga dnevno i otkucaji im idu i do 200 u minuti žive duže od onih nesportista koji ceo dan imaju konstantan broj otkucaja sa malim oscilacijama, ceo amfiteatar nije imao odgovor, a odgovor je da sportisti koji u sat ili dva imaju veoma visoke vrednosti otkucaja srca u toku dana može malo šta da stresira ( lakše podnose stres ) i ubrza im rad srca baš iz tog razloga što su imali visoko intenzivne treninge sa visokim brojem otkucaja srca u minuti, a oni koji nemaju fizičku aktivnost i najmanja sitnica će im ubrzati rad srca usled stresa koji je za sportsko srce zanemarljiv. Primer za ovo je da broj otkucaja u mirovanju normalnog čoveka u minuti je od 60 do 80 a kod profesionalnih biciklista ide i ispod 45.
Psihološki efekti rekreativnog vežbanja su brojni i pozitivni, tako da se prema dosadašnjim istraživanjima, uglavnom navode sledeći efekti: poboljšanje emocionalnog zdravlja, poboljšanje raspoloženja i motivacije, povoljan uticaj na emocionalnu i socijalnu prilagođenost, jačanje osećanja lične vrednosti, smanjenje agresivnosti, smanjenje opšteg zamora, pozitivno dejstvo na stavove vezane za rekreaciju.
Fizička aktivnost je, bilo da se radi o udaranju u vreću ili trčanju u parku, u suštini i jedan od najboljih načina da se „izduvate” i izborite sa stresom. Ovo je rezultat ispuštanja hormona endorfina za vreme aerobnih vežbi ( trčanje, plivanje, veslanje ). Bitno je i da znate da nije neophodno da se dovedete do iznemoglosti, već da i redovan petnaestominutni trening može u mnogome da vam pomogne.
Share this:
POVREMENI POST – praktično ili ne
Šta je povremeni post i zašto bi ga trebalo praktikovati?
Povremeni post nije dijeta, to je obrazac ishrane. To je način zakazivanja obroka, tako da ćete izvući maksimum iz njih. Povremeni post ne menja ono sto jedete, menja kada jedete. Dok nešto stalno jedemo telo troši 80 % energije na probavu hrane i ne stiže odrađivati druge važne funkcije. Tek kada nije zauzeto stalnom probavom hrane, može raditi na regeneraciji stanica I detoksifikaciji, što je vrlo važno za zdravlje.
Pre svega, to je odličan način da smrsate bez odlaska na dijetu ili intenzivno ukidanje kalorija. U stvari, većinu vremena ćete pokušati da zadržite isti unos kalorija kada počnete isprekidano gladovanje. Osim toga, isprekidani post je dobar način da zadržite mišićnu masu, a gubite masti.
Da biste razumeli kako isprekidano gladovanje dovodi do gubitka masti treba prvo da razumete razliku između punog stomaka i praznog stomaka. Vaše telo je u stanju sitosti kada vari i apsorbuje hranu. Tipično, stanje sitosti kreće kada počnete jesti i traje od 3 do 5 sati sve dok vase telo ne počne digestiju i apsorbciju hrane koja je pojedena. Kada ste u stanju sitosti, veoma je teško za vaše telo da sagori masti jer je nivo insulina visok . Za vreme praznog stomaka ili posta, vaše telo prelazi u ono što je poznato kao post-apsorpciono stanje, što je samo način da se kaže da vaše telo ne obrađuje obrok. To stanje traje od 8 do 12 sati nakon poslednjeg obroka. Mnogo je lakše da vaše telo sagori masti u stanju posta, jer je vaš nivo insulina nizak. Kada ste u stanju posta vaše telo može da sagori masti koje su bile nedostupne za vreme punog stomaka. Post stavlja naše telo u fazu brzog sagorevanja masti što se teško može postići sa normalnim rasporedom ishrane.
Dnevni povremeni post:
Nije bitno kada pokrenete 8-časovni period ishrane. Možete početi u 8 ujutru i zaustaviti u 4 popodne. Ili krenuti od 2 popodne i zaustaviti u 10 uveče. U pitanju su samo 2 obroka dnevno u razmaku od 8 sati i sledeći u razmaku od 24 sata.
Nedeljni povremeni post:
Jedan od najboljih načina da započnete sa povremenim postom je da to uradite jednom nedeljno ili jednom mesečno. U ovom primeru, ručak u ponedeljak vam je poslednji obrok u toku dana, tada postite do ručka u utorak. Ovaj raspored ima prednost što vam omogućava da jedete svaki dan u nedelji, a još uvek iskoriste priliku da postite 24 sata.
Za vreme posta bitno je da pijete dosta vode a I zeleni čaj se preporučuje.
Kako da preskočite doručak?
Namernice koje jedete za doručak ne izbacujete, možete ih samo jesti u 1 poslepodne i večeru kasnije u 9 uveče. Takođe, ako jedete veliku količinu hrane za večeru noć pre, biće te iznenađeni koliko energije imate ujutru.
Šta je sa tim da treba jesti na svaka 3 sata?
Evo zašto je to bilo popularno : Vaše telo sagoreva kalorije kada obrađuje hranu. Dakle misija više obroka dnevno jeste da bi sagoreli više kalorija tokom dana. Tako da ako jedete više obroka dnevno pomoći ce vam da izgubite težinu. Ovde je problem: količina kalorija koju ste sagoreli je proporcionalno veličini obroka koje vaše telo obrađuje. Dakle, sagorevanje šest manjih obroka koje daju 2000 kalorija sagoreva istu količinu energije kao i dva velika jela od po 1000 kalorija. Nije bitno da li su kalorije u 10 obroka ili u 1 obroku, vi ćete zavrsiti na istom mestu.
Kako izdržati 24 sata bez obroka?
Mentalna barijera je najveća stvar koja sprečava ljude da poste, post nije lako primeniti u praksi. Evo nekoliko razloga zašto povremeni post nije loš. Prvo, gladovanje praktikuju u raznim verskim religijama vekovima. Lekari su se osvrnuli i na zdravstvene koristi od gladovanja hiljadama godina. Drugim rečima, post nije neka nova moda ili lud marketinski trik.
Drugo, o postu se ne govori toliko puno. Razlog za to je sto marketinski, i nije baš dobar za prehrambenu industriju i kompanije koje proizvode suplemente i hranu. Rezultat je da se čini da post izgleda malo ekstremno i čudno što bas I nije tačno.
Treće, verovatno ste već mnogo puta postili iako niste bili svesni. Da li ste ikada spavali do kasno vikendom, a onda kasno ručali? Neki ljudi ovo rade svakog vikenda. U ovakvim situacijama, cesto večeraju noć pre, a onda ne jedu do 12 popodne ili cak kasnije. To je post od 16 sati a da pri tom nisu ni svesni.
Pozitivne stvari povremenog posta:
Bolje zdravlje I smanjen rizik od oboljevanja, jer se telo stigne regenerisati I detoksifikovati. Mršavljenje I skidanje masnih naslaga. Kontrolu apetita. Bolju mentalnu oštrinu I koncentraciju, jer mozak bolje radi na ketone.
Hometrica Consulting
Savez za Rekreaciju i Fitnes Srbije
Prote.in Restoran
Studio d'arte e architettura
health & fitness 