Mislim da postoji puno zabluda oko toga kako alkohol utiče na naš organizam na naše kilograme na našu gojaznost. Da li je tačno ili je zabluda da alkohol goji, probaćemo da razjasnimo kroz sledeći tekst.

Opsta formula za alkohol je R-OH. Od svih alkohola, u alkoholnim pićima se nalazi etilni alkohol ili etanol. Dobija se procesom fermentacije (alkoholno vrenje) iz plodova voća i žitarica koje sadrže šećer.

Alkohol kao sam alkohol ne može da se skladišti u mast, tj kalorije iz alkohola ne mogu da se pretvore u masne naslage. Ali alkohol znatno utiče na naš metabolizam a samim tim i indirektno na trošenje kalorija i brzinu našeg metabolizma. On smanjuje lučenje hormona TESTOSTERONA i hormona RASTA koji znatno utiču na brzinu metabolizma i na rast mišićnog tkiva. Na primer, studija koju je sproveo TNO institut za ishranu i prehranu, imao je 10 ispitanika koji piju 30-40 grama alkohola dnevno (2-3 piva, ili 10-15 grama vina). Posle 3 nedelje, njihov nivo testosterona je opao za oko 7%. Univerzitet u Helsinkiju je sproveo sličnu studiju, oni su davali ispitanicima 1,5 g etanola po kg telesne težine kod 10 zdravih muškaraca starosti 20-26 godina, i otkrili da je njihov nivo testosterona opao za 23 % u proseku između 10. i 16. sata nakon što su počeli da piju. Osim toga, nivo kortizola ( hormon stresa ) je bio povišen za 36% u proseku, tako da je hormon rasta znatno počeo smanjeno da se luči.

Postoje i dobri uticaji umerenog konzumiranja alkohola. Umereno konzumiranje piva (3 do 6 dl/dan) stimuliše imunološki sistem i smanjuje masnoće u krvi. Tri do četiri čaše piva smanjile su nivo C-reaktivnog proteina (veže se uz upale i razne bolesti srca, katalizuje rad mikrozomalnih enzima jetre pa skraćuje poluvreme eliminacije svih lekova koji se metabolišu preko džigerice), što nam govori o protiupalnom delovanju i delimično objašnjava povezanost između umerenog konzumiranja alkohola i smanjenih srčanih problema. Od davnina se priča o prednostima 1 do 2 čaše crnog vina. Hranjive materije u vinu (resveratrol i proantocianidin) takođe su korisne za srce, jer smanjuju oksidativni stres, dok alkohol proširuje krvne sudove.

Loši uticaji prekomernog konzumiranja alkohola su: Podstiče dehidraciju. Alkoholna pića su diuretici koji nas podstiču na mokrenje. Izlasci i konzumiranje alkohola do kasnih sati smanjuju nivo važnih hormona u krvi. Ti hormoni luče se u dubokom snu i to najviše tokom noći. Npr. posle samo jednog pijanstva potrebno je 24h da se nivo testosterona vrati u normalu. Alkoholna pića su prezasićena šećerima. To moze da ima za posledicu poremećaja nivoa šećera u krvi. Nakon konzumacije alkohola brže dolazi do mišićnog zamora. Nakon pijanstva u našim mišićima ostaje veća količina mlečne kiseline nego obično pa zato našem organizmu treba manje vremena da se umori. Mogući su isto, bolovi u mišićima i jaki grčevi. Otežava resorpciju vitamina i minerala. Kroz mokrenje najčešće izbacujemo upravo korisne vitamine i minerale koji su nam potrebni za normalno funkcioniranje. Povećava rizik od povreda. Tako isto, produžava vreme oporavka. Smanjuje izdržljivost. Organizmu je za proizvodnju energije potreban šećer u krvotoku. Taj šećer se proizvodi pomoću jetre, oslobađajući glukozu u krvotok. Alkohol smanjuje sposobnost organizma da proizvede ovaj šećer (glukozu), zbog čega osoba ima manje energije i manje je izdržljiva. Otežava proizvodnju glikogena. Glikogen se proizvodi u jetri, koja isto razgrađuje alkohol, zato je vrlo lako zaključiti kako konzumacija alkohola opterećuje rad jetre te samim time smanjuje i usporava proizvodnju glikogena neophodnog za intenzivan mišićni rad.

Ovo su neke najbitnije stvari koje trebate znati što se tiče uticaja alkohola na vaš organizam.