Blog Archives

SPORTSKA DIJAGNOSTIKA

Sportska dijagnostiga predstavlja glavni proces kontrole, planiranja i realizacije trenažnog procesa, kroz nauku. Danas se ona sve više razvija, primenjuje i unapređuje. Benefite ovog načina odnošenja prema sportu i sportistima i još neke zanimljive stvari u vezi ove teme predstavićemo u ovom tekstu.

Jedan od velikih problema savremenog sporta jeste to što se treneri dugi niz godina drže starih “proverenih” metoda. One koje im prividno daju neke informacije o tome šta se dešava samom sportisti i spram tih (ne) adekvatnih informacija pokušavaju da isplaniraju trening. Posledica je da imaju nedostatak kvalitetnih informacija, pritom možda imaju nedostatak veština i znanja kako bi tu adaptaciju organizma na povećane fizičke napore i sproveli u delo. Samim tim i ne čudi informacija da je od 2000. godine na terenu umrlo preko 50 fudbalera širom sveta. Stiče se utisak da se zapravo radi o prirodnoj selekciji, po principu najjači opstaju. Polovina ovih nesrećnih slučajeva desila se u proteklih 5 godina.

Zar nije onda krajnje vreme da se uvede nauka u sport? Zar nije vreme da u sportu rade samo najkvalitetniji stručnjaci? Zar nije vreme da se prekine sa kockanjem sa mladim životima? I da se shvati vrednost mladog života i da za ispravljanje ovakvih grešaka nema druge šanse?

Iako ima nebrojeno mnogo razloga zašto sportisti treba da se testiraju, naši strucnjaci odbijaju da se uključe u savremene dijagnostičke tokove. Da li su razlozi nezainteresovanost i neznanje, ili su ipak samouvereni u svoje odokativne sposobnosti. Sistem sam po sebi dopušta trenerima sa završenom srednjom školom da odu na vikend seminar, plate neku članarinu i uđu u jedan kolektiv sačinjen od needukovanih ljudi koji godinama prepisuju iste metode i pogrešnim, neadekvatnim treninzima štete svojim sportistima. Problem što su neka znanja bazirana na nivou istraživanja iz 50ih godina prethodnog veka, koja nisu utemeljena na praksi nego na statistici pa samim tim ova cifra od 50 umrlih igrača je samo jedan mali nebitan deo ukupne statistike i količine igrača koji su u opticaju, takoreći mala žrtva za više interese.

Dijagnostika je oblast još nedovoljno razvijena ne samo kod nas nego i u ostatku sveta jer je oprema skupa i malo ko zna adekvatno da je koristi. Jedan podatak na nekom dijagnostičkom uređaju može da se tumači na više načina, pa samim tim vizija stručnjaka uzima primat nad obrazovanjeim i zvanjem. Funkcionalno stanje organizma i testiranje sportista, kroz prizmu samih zahteva datog sporta, nešto je što treba da bude zadatak svih sportskih radnika. Kontrola tehnike, mehanike, posture, mišićnog statusa, metaboličkih procesa u odnosu na sport mnogo je bitna i sa tog aspekta vrlo lako primenljiva u samom treningu jer su dijagnostika i trening zapravo dva dela jedne slagalice, slagalice koja može doneti napredak i sačuvati mnogo života. Veliki broj dece pati od posturalnih poremećaja, deformiteta, gojaznosti… ali se tim problemom bave sami roditelji tek kada dodje “5 do 12” ili se nesto loše desi. Ovaj problem pravilnim pristupom sportu u saradnju sa dijagnostičkim centrima mogao bi se svesti na minimum i kroz pravilan rad klubova, a ne produkciju igrača, bi se mogao tretirati. O tome može da posvedoči i podatak bivšeg glavnog dijagnostičara Šalkea koji kaže da postoji sistem dijagnostike na svim nivoima igranja, a da treneri tu “hrpu ” papira olako sklanjaju u stranu jer veruju svom instinktu i te institucije postaju bitnije od naučno utemeljenih parametara koji se često i ne gledaju. Koja je onda poenta testa i šta nam to zapravo govori o sportu, svesti stručnjaka i budućnosti našeg sporta?

Malo smo načeli problematiku u savremenom sportu i načinu ophođenja prema sportistima. Šta zapravo savremena dijagnostika i testovi pokazuju, i koji su njeni benefiti (navešćemo samo neke):

Otkirvanje motornih grešaka
Mišićnih disbalansa
Rano dijagnostikovanje povreda
Procena motornih sposobnosti
Komparacija sposobnosti u odnosu na sportiste širom sveta
Predikcija razvoja
Procena tehničkih elemenata sa loptom i bez lopte (tehnika sprinta,tehnika zaustavljanja, promene smera,tehnika kretanja protiv povreda u funkciji same igre itd.)
Usavršavanje tehničkih elemenata kroz uvid u nedostatke
Postavljanje ciljeva

Na sledećem video primeru pokazaćemo kako izgleda jedan dijagnostički tretman na mladom teniseru.

Posted in FITNESS, HEALTH, SRPSKI, WORKOUT

PRETRENIRANOST ILI NAPREDAK

Aug 18

Posted by Marko Mikic

Tanka je granica između pretreniranosti i napredka u fizičkoj aktivnosti. Ljudi danas malo znaju kakve posledice pretreniranost organizma ima, koliko dug i kakav oporavak treba da bude i kako napredovati a izbeći pretreniranost organizma. Sve ove stvari ćemo objasniti u sledećem tekstu.

Pretreniranost je česta pojava kako kod profesionalnih sportista tako i kod rekreativaca koji vrlo često pretjeraju sa treninzima u želji da što pre postignu željene rezultate. Sportisti koji se pripremaju za takmičenje ili neki specifičan događaj često preopterećuju svoje telo, tj. telo ne stiže da se dovoljno brzo oporavi. Sportisti vežbaju duže i jače, ali nema napretka. Zapravo, dešava se niz procesa u organizmu koji sprečavaju dalji napredak i može doći do pada performansi, povreda i zdravstvenih problema. Bez dovoljnog vremena za opravak nema napretka. Ključ pravilnog treniranja leži u balansu između opterećenja i odmora. Previše opterećenja i premalo odmora rezultuje i fizičkim i psihičkim simptomima pretreniranosti.

Znaci pretreniranosti:

Pad energije, umor

Mišićni bolovi, bolovi u zglobovima

Glavobolja, nesanica

Težina u nogama, bolovi

Depresija, smanjenje apetita

Veća učestalost povreda

Smanjena želja za treningom

Postoji nekoliko načina praćenja pretreniranosti. Najbolji je praćenjem pulsa. U toku treninga ako puls naglo skače i ne možete da ga držite u željenoj zoni znači da imate problem pretreniranosti. Takodje merite puls svako jutro i pred spavanje, ako vidite značajna odstupanja znači da se niste dovoljno oporavili.

Ako dodje do ove pojave najbolji način da se oporavite je odmor. Potrebno je oko par dana pauze, hidrirajte se, pijte puno tečnosti, zdravo se hranite, unostite minerale i vitamine. Masaža je dobar način da se i fizički i psihički odmorite. Aktivan odmor je takođe dobar, šetnja i lagana vožnja bicikla i naravno obavezno istezanje posle svake aktivnosti.

Što se tiče treninga i puta ka napredovanju, danas su naučnici i sportski radnici utvrdili da je odmor bitniji od treninga. Mišići i celi organizam mora dobro da se oporavi između dva treninga kako bi napredak bio moguć. Za rekreativce 3 treninga nedeljno će održati vaše telo i mišiće na nekom nivou , 4 i više treninga će učiniti da napredujete uz pravilnu ishranu i odmor. Trening ne treba da traje više od sat vremena i obavezno je dobro zagrevanje pre, i istezanje posle treninga.

Poenta je da brz napredak uvek nosi posledice sa sobom, koje se kasnije manifestuju. Postepen i pravilan trud i rad se uvek na kraju više isplati. Slušajte svoj organizam i rezultati će doći sigurno, postepeno ali sa zdravijim i dužim ishodom.

Posted in HEALTH, SRPSKI

2 Comments

Tags: bolovi u misicima, depresija, fizicka aktivnost, istezanje, malaksalost, masaza, napredak, odmor, pad energije, povrede, pretreniranost, trening

LUMBALNI SINDROM I BOL U DONJEM DELU LEĐA

Feb 6

Posted by Marko Mikic

Sve češće nailazimo na problem, a možda ga i sami imate, da kako kako stariji tako i mladi imaju problem sa lumbalnim delom leđa. Nepravilno sedenje (sedenje na repu a ne na sedalnim kostima), dugo sedenje, prekomerna težina, nepravilno držanje, slabi CORE mišići… sve su to uzroci ovog problema. U ovom tekstu ćemo malo pojasniti anatomsku strukturu kičmenog stuba i mišića, uzroke, posledice i korektivne vežbe za sprečavanje i korekcije ovog sindroma.

ŠTA ČINI DONJI DEO LEĐA:

Pet lumbalnih pršljenova koji povezuju našu karlicu sa gornjim delom kičme.
Šest diskusa koji štite naše pršljenove i apsorbuju sve dolazeće udare.
Nervi i kičmena moždina koji provode impulse u naše mišiće iz mozga i njihova uloga je najsličnija sa “strujnim kablovima”.
Mali zglobovi koji nam obezbeđuju da sve funkiconiše kako treba, takođe održavaju ujedno stabilnost i pokretljivost.
Ligamenti i mišići bez kojih je funkcija naše kičme nezamisliva, jer nam daju snagu i obezbeđuju stabilnost.

NAJČEŠĆE AKTIVNOSTI KOJE UZROKUJU NASTANAK BOLA

Svaka radna ili sportska aktivnost ili aktivnost svakodnevnog života, ukoliko se nepravilno ili naglo izvede ili vremenski dugo traje, može da prouzrokuje bol u lumbalnom delu leđa. Bol se najčešće vezuje za sledeće aktivnosti:

nepravilno dizanje tereta ma koje težine, gde se trup savija i rotira
nagli pokret rotacije, savijanja ili rotacije i istezanja trupa
dugotrajno sedenje
dugotrajna vožnja automobilom
dugotrajno hodanje
dugotrajno stajanje
loš položaj u toku spavanja
povrede koštano-mišićnog sistema lumbalne regije – traume ( najčešće saobraćajni udesi, povrede u toku sportskih aktivnosti…)

Mišićna slabost je posledica inaktivnosti. Mišićni disbalans je jedan od bitnijih uzroka bolova. Snaga pojedinačnih mišića i mišićnih grupa trebalo bi da bude izbalansirana, harmonična i ujednačena.

Sa kineziterapijom (medicinskim vežbanjem) se započinje kada se potpuno otkloni bol. Cilj nam je da jaka muskulatura preuzme deo tereta lumbalne kičme. Bitno je napomenuti da ne postoji aktivnost svakodnevnog života koja jača lumbo-sakralne ekstenzore kičme. Isto tako, ne postoji ni sportska aktivnost koja jača mišiće ove regije. To je i najčešći razlog ovih tegoba.

VEŽBE ZA PREVENCIJU BOLA I JAČANJE LUMBALNIH MIŠIĆA:

Vežbe koje možete raditi za jačanje donjih leđa se mogu raditi kod kuće u prirodi ili fitnes centru. Najjednostavnije i najbitnije su vežbe statičkih kontrakcija ( izdržaja ) koje se izvode na tlu:

Naizmenično odizanje od tla suprotne ruke i noge, izdržaj od 10-15 sekundi zatim promena, vežba se izvodi bez pauze u 3 serije naizmenično.

Lagano odizanje donjih i gornjih ekstremiteta u isto vreme i vraćanje u početni položaj, vežba se izvodi u 4 serije od 10-15 ponavljanja

Pozicija Plank, izdržaj u zadatom položaju, fokus je na trbušnom zidu koji mora da bude stalno u kontrakciji, vežba se izvodi u 3 serije sa izdržajima od 15-30 sekundi

Kada se dovoljno ojačaju mišići može se preći na izvođenje složenijih i zahtevnijih vežbi:

Ekstenzija leđa, 3-4 serije od 10-15 ponavljanja

Good morning vežba, u početku se izvodi bez opterećenja a kasnije sa opterećenjem, 3-4 serije od 10-12 ponavljanja

Mrtvo dizanje ili dead lift, vežba se izvodi sa laganim opterećenjem u početku, sa fokusom na prav položaj leđa u svakoj poziciji, 4 serije od 8-12 ponavljanja

Vežbe se izvode 4-6 puta nedeljno u početku. Kasnije kada dođe do znatnog ojačanja lumbalnog dela potrebno je održavati tonus mišića sa vežbanjem 2-3 puta nedeljno.

Ovo su neke osnovne vežbe koje trebate baš po ovom redosledu da upražnjavate. U koliko imate ozbiljno oštećenje ili deformitet, period oporavka i rehabilitacije je znatno veći i vežbe se izvode znatno duže uz veći broj ponavljanja, a aktivacija mišića statičkim kontrakcijama je učestalija.